Nacionalni ponos

Ova trojica velikana su sami otišli u daleku Ameriku da bi se tamo bez ičije pomoći profesionlno ostvarili, a njihov uspeh u Srbiji je dočekan kao uspeh svih nas, iako ama baš ni sa čime nismo doprineli da oni postanu to što jesu.

Ali neke smo upravo mi građani Srbije poslali u Ameriku. Na žalost svako normalan se postideo što smo takve tamo poslali, što smo im uopšte omogućili da otputuju u tu daleku zemlju i da tamo predstavljaju Srbiju. Zamislite kako izgleda kad u Sjedinjene Američke Države otputuje ambasador koji po stilu trčanja koje kobajagi trenira, više liči na Forest Gampa nego na karijernog diplomatu, a po ponašanju izgleda kao konkurencija nekom junaku iz zabavnih parkova kojih tamo ima onoliko, a ne kao neko ko predstavlja zemlju koju su do pojave takvih likova na političkoj sceni Srbije svi u svetu poštovali.

Zamislite šta o nama misle kad vide nekog nazovi poslanika, ministra, premijera, kad na njih pred Savetom bezbednosti u Njujorku podvikne šef AVačkog klana, kako nama predstavlja svoje snishodljivo mahanje repićem pred svetskim moćnicima kojima u stvari poručuje:
"Moj poslednji uslov! Pristajem na sve, samo mi ne dirajte u ničim ograničenu i nekontrolisanu vlast!"

Kako smo kao narod došli do toga da imamo kime da se ponosimo pred svetom, ali u svet uporno šaljemo one kojih se stidimo. Pri tome kao što napisah, najčešće se ponosimo onima čijem uspehu ni najmanje nismo doprineli, a stidimo se onih koji su tu gde jesu zahvaljujući našem izboru. Tesla, Pupin, Andrić, Novak Đoković, Nikola Jokić, samo su dokaz da ova zemlja zna da bude blagorodna kada treba iznedriti ljude koji će zadiviti svet. Ali su zato kadrovi Srpske napredne stranke dokaz da i škart kod nas ima svoju šansu. Koju u normalnim društvima nikada ne bi dobio. Jer uspeh takvih plaćen je propašću čitavog naroda i države ali i budućnošću naših potomaka.

Kako smo dozvolili da nam takvi likovi nacionalni ponos smeste u frižider i novčanik, da ga iskažu kao tri hiljade, kao tri crvene novčanice sa likom Đorđa Vajferta ili 6 novčanica sa likom Jovana Cvijića. Kako smo dozvolili da jurišna komanda Desetog pešadijskog puka, da govor majora Dragutina Gavrilovića, da herojstvo Milunke Savić, postanu otirač za noge pred kockarnicom u kojoj se krčmi istorija našeg naroda. U toj kockarnici najgori od nas, bez da su ikoga pitali, tuđincima kao zalog svoje hazarderske politike daju resurse naše dece i teritoriju koju su svojim grobovima i svojim kostima omeđili naši preci. A u redu pred kockarnicom tiska se bašibozuk i bagra najgore vrste, tvrdeći da su oni pre njih ionako sve prokockali, pa će sad ti da nas vade. Nema veze što su oni pre njih bili isti ovi. I što niko drugi na takav način nikada nije vodio politiku u Srbiji do njih.

Dok naši kockari i ulagači naše sudbine na belosvetskom ruletu čekaju da se preokrene kolo sreće, metalna kuglica za nas građane Srbije stalno pada na crno. Crna je sadašnjost, crna je budućnost, ekonomija nam je crna, davno su nam ispražnjeni crni fondovi. Kad one koji se uporno kockaju našim bogatstvom zadesi sudbina svih kockara, kad potroše sve naše resurse, oni će punih džepova napustiti ovu zemlju bez ikakvog osećaja stida. Jer mi imamo posla sa stvorenjima koja nemaju nikakve moralne kočnice, koji ne znaju za stid i sramotu, kojima nacionalni ponos spava u rečenici koja će biti simbol bahatosti ovog vremena.

"Pa šta!": je odgovor naprednih bahatih i osionih silnika na svako počinjeno nepočinstvo.
" Pa Zabela!" je naš odgovor na svako njihovo pa šta.

Jer samo ako članovi napredne mafijaške organizacije budu procesuirani za svoja zlodela nakon oslobođenja Srbije, današnja generacija će moći da povrati nacionalni ponos.

Ponosna Srbijo. Zovu te ulice i trgovi! Sloboda te zove Srbijo! Dozovimo se pameti i odazovimo se!

#odgovaraćete