Uvređena bahatost

Dobra vest je da Zoran Radojičičičić postoji, što znači da Beograd stvarno ima gradonačelnika. Sad će mnogi da kažu kako nisam saopštio ništa posebno, ali ja sam stvarno do juče mislio da se radi o izmišljenom mitskom biću. ON zaista postoji. Video sam ga. Tako mi svih kućica za vrapce u ovom gradu, video sam ga. I obradovao sam se. Srce moje umalo da iskoči iz nedara. Želeo sam da ga dodirnem, da popričam sa njim. Sprečio me u tome Janko. Vidi, Janko Veselinović je jedan od najpristojnijih ljudi koje poznajem. Ali u sredu, čim ga je video, insistirao je da mu gradonačelnik kaže kad će nam odgovoriti na zahtev za povraćaj novca građanima, neosnovano naplaćenog od JP „Beogradske ekektrane“.

Zapravo, dobri ljudi iz Pokreta za Preokret izračunali su da je ovo preduzeće u poslednjih šest godina neosnovano naplatilo od Beograđana koji se greju sistemom centralnog grejanja 190 miliona evra više nego što je ekonomska cena grejanja. E, onda su Miša i Janko tražili od mene da sastavim taj zahtev, s obzirom na činjenicu da kao advokat imam iskustva u pisanju podnesaka. Dobro, imam, ali podnesci se obično pišu sudovima, državnim organima, a ne mitskim bićima. Lepo sam im rekao, ljudi, gradonačelnik ne postoji, to je mit. I bolje da odem u Oz i taj zahtev odnesem čarobnjaku, a shvatio sam iz jedne Bajagine pesme da voz ide u cik zore.
Rek'o, bolje da skoknem do Oza, još ako u vozu stvarno sa mnom bude i Bajaga, eto prilike da se ispričamo. A imao bih i njega šta da pitam, ali neću sad o tome. Mislim, ne moram zbog ovog svog pisanja da se posvađam baš sa svim svojim idolima iz mladosti. Čekaj, opet sam odlutao. Kažem, dakle, Janku i Miši, odneću jutarnjim vozom zahtev u Oz i eto mene do popodneva. Ali onda mi njih dvojica kažu, 'esi lud jebote, gde ćeš da uhvatiš taj voz kad Beograd nema železničku stanicu. Tačno, vidiš, kad je Bajaga pisao tu pesmu, mislim to kad je išao u Oz, onda je Beograd imao železničku stanicu i znalo se odakle kreće voz. Sad nema šanse...

I tako sam sa Mišom predao zahtev na pisarnici skupštine grada, gradonačelniku. Moje uverenje da gradonačelnik ne postoji učvrstila je činjenica da na taj zahtev nismo dobili odgovor od oktobra do danas, dakle više od sedam meseci. I tako ja sav ponosan što sam po mom mišljenju bio u pravu, kažem, daj ljudi jasno mi je da me lože na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali nemojte i vas dvojica. Gradonačelnik ne postoji. Kako ja ipak poštujem stranačku disciplinu, nevoljno odem sa njima u sredu da tražim odgovor od tog istog gradonačelnika za koga ne verujem da postoji. Možete misliti kako sam se osećao. A onda doživim senzaciju. Zoran Radojičičičić nije mitsko biće, prošao je ladno pored nas i krenuo da uđe u kola.
Mojoj sreći nigde kraja. Hteo sam da ga pitam majstore, je l' mogu da te dodirnem, pa ti postojiš... Pitao bi ga za novogodišnju rasvetu, da li je sve spremno, evo već je jun.

Imao sam predlog za njega. Treba svi da počnemo da pričamo da Deda Mraz letuje u Beogradu. Zbog toga nam treba novogodišnja rasveta preko leta, jer on tako voli, mislim Deda Mraz, ne gradonačelnik, za njega nemam pojma šta voli. Osim kućica za vrapce. Možda nam neki ne bi verovali, ali nema veze, kreneš u kampanju na „Pinku“ i ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Deda Mraz je iz Beograda, dobra fora. A, vidi, kad su ljudi poverovali da je Vesić književnik, Rističević, Atlaga i Kebara poslanici, Šapić opozicija, što ne bi poverovali za Deda Mraza? I onda bi u Beograd nagrnulo 100 miliona Bugara i dve milijarde Kineza, svi bi da vide gde letuje Deda Mraz.

Celo leto mogli bi da održavamo kulturne manifestacije, recimo jedno veče Vesić ima književno veče, drugo Kebara priča o održavanju javnih toaleta, onda Šapić drži besedu, kako sam od opozicionara postao naprednjak... Tako, da i mi doživimo ekonomski procvat. Ne može predsednik sve sam. Ne pitaj šta predsednik može da uradi za tebe, pitaj šta ti možeš da uradiš za predsednika.

Sve sam to hteo da mu predložim. Ali sprečio me Janko. Navro za te pare, a nije to neka lova. Mislim 190 miliona evra... Toliko bi zaradili za sedam dana kad bi rekli da Deda Mraz letuje u Beogradu.

Ok, pitao bi ga i ja za tu lovu što su maznule elektrane. Jer pazi, to se vidi iz njihove dobiti. I to kad plate sve one što su im na platnom spisku, a kažu da im je glavno zaduženje da pišu komentare na društvenim mrežama protiv opozicije. I bar da umeju da pišu... Ali gradonačelnik uteče bez odgovora na naš zahtev, a podsećam nije nam odgovorio više od sedam meseci.

To nas dakle dovodi do lose vesti. Imamo gradonačelnika, ali on se ne meša u svoj posao.

Ali vidi ja bih ga ipak pitao da i dalje ostane gradonačelnik. Jer, pazi, do sad je on bio gradonačelnik da to ne bi i zvanično bio Vesić. Dobro, realno to jeste blam. Ali sad se spominje da naprednjaci hoće da kandiduju Šapića. Neee, ne Šapića opozicionara, demokratu, to je onaj drugi. Nego ovog brate Šapića naprednjaka. A jes brate i to je blam.

I onda sam hteo da ga zamolim da on i dalje ostane gradonačelnik. Jer, vidi, manji je blam da Beograd kao i do sada nema gradonačelnika nego da to bude Šapić....

Ne onaj Šapić opozicionar, ovaj brate novi...

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

http://www.bratislavmarkovic.com/