Anatomija propadanja - Ko je "zaključao" Bezistan?

A morao bi gradonačelnik da reši ovaj problem u centru grada dok ne bude kasno. Potpuno je jasno, da neko od prolaznika može da strada, a posle će biti kasno za vapaje i zapomaganja.

Dok se centar Beograda pretvara u gradilište skupih kvadrata, kultni prolaz Bezistan tako je postao opasna zona "između nadležnosti". Istražili smo zašto projekat rekonstrukcije iz 2018. godine i dalje skuplja prašinu, dok se tavanica bukvalno ruši građanima na glavu.

U martu 2025. godine, zvuk lomljenja betona u Bezistanu ponovo je podsetio javnost na tempiranu bombu u srcu grada. Gradske vlasti su reagovale "kontrolisanim uklanjanjem" delova plafona, ali suštinsko pitanje ostaje: Kako je prostor od 13.000 kvadratnih metara, pod zaštitom države, postao ničija zemlja?

Saga o rekonstrukciji traje skoro deset godina. Još 2017. najavljeno je da će Bezistan postati "beogradski Monmartr".

Pa 2018: Gradski urbanista najavljuje početak radova. Izrađen je idejni projekat koji je predviđao popločavanje kamenom, modernu rasvetu i revitalizaciju fontane "Devojka sa školjkom".

Zatim 2020: Vlada Srbije proglašava Bezistan za kulturno dobro. Paradoksalno, ovaj status je, umesto zaštite, doneo dodatne administrativne prepreke.

Ide 2023: Inspekcija zatvara prolaz trakama, konstatujući da je nebezbedan.

Evo nas martu 2025: Nakon novog obrušavanja, gradski menadžer izjavljuje da su "konačno rešeni imovinski odnosi".

Glavni argument Grada za višegodišnju pasivnost bili su "nerešeni imovinsko-pravni odnosi". Prema podacima do kojih smo došli, Bezistan nije jedinstvena parcela, već skup privatnih i javnih poseda. Vlasništvo nad lokalima je podeljeno između Grada Beograda, firmi u stečaju i privatnih lica (neki od njih su naslednici starog hotela "Pariz" koji žive u inostranstvu). Problem je nastao jer, prema važećem zakonu, Grad ne može investirati budžetski novac u rekonstrukciju prostora koji je u privatnom vlasništvu bez izričite saglasnosti svih vlasnika ili posebnog modela sufinansiranja.

Dok budžet za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, koji se nalazi odmah pored, iznosi stotine miliona dinara, Bezistan je godinama tretiran kao "sekundarni problem". Stručnjaci iz oblasti arhitekture upozoravaju da je problem Bezistana strukturalan - vlaga koja decenijama prodire iz neispravnih instalacija okolnih zgrada trajno je oštetila armaturu.

- Nije stvar samo u pločicama i estetici. Ovde je reč o statičkoj stabilnosti konstrukcije koja nosi delove okolnih zgrada - navode stručnjaci za konzervaciju.

Šta sledi 2026? Najnovije obećanje gradske uprave glasi: Rekonstrukcija počinje 2026. godine. Međutim, planovi su i dalje na dugačkom štapu. Dok se čeka tender za izvođača, prolaznici svakodnevno rizikuju živote prolazeći ispod "kontrolisano ogoljene" armature.

Bezistan danas ne stoji kao spomenik kulture, već kao spomenik birokratskoj nemoći i odsustvu političke volje Grada da se zaštiti javni interes u korist privatnog mira vlasnika lokala.