Dragan Velikić: Vučićeva ideologija je pljačka

Pre dve godine, mimo znanja lokalne samouprave i čelnika opštine Grocka, asfaltirana je deonica koja povezuje Smederevski put sa kućom Veljka Belivuka u Ritopeku. Radovi su obavljeni u rekordnom roku baš u vreme kada je Belivuk počeo da dolazi u Ritopek. Nije poznato ko je izdao građevinsku dozvolu. Dakle, kao za sve što se u Srbiji dešava, odgovorno je N. N. lice. Tako je to na domaćem terenu, dok je u spoljnoj politici sve jasno i transparentno.

Za početak, put koji vodi Srbiju u Evropsku uniju miniran je onog časa kada je naprednjačka družina došla na vlast. Priča da je Brisel verovao kako će Aleksandar Vučić rešiti pitanje Kosova ne pije vodu. Njega je preporučila geopolitička situacija na Zapadnom Balkanu. Bio je idealan partner Briselu za period interegnuma, koji je otpočeo nakon prijema Hrvatske u Evropsku uniju.

Zavesa stoji spuštena već osam godina, i teško da će ce više podizati u ovoj deceniji. I tačka. Naravno, neće se to u Briselu nikada javno reći, ali isuviše je Evropa u međuvremenu postala trusno područje da bi Srbija i zemlje Zapadnog Balkana mogle u skorijoj budućnosti da računaju na članstvo.

Osim toga, ukoliko bi Srbija ispunila uslove za prijem - a to je pre svega usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom, vladavina prava i nezavisni mediji - Aleksandar Vučić bi sam sebe lišio vlasti. On i njegov mafijaški kartel nemaju šta da traže u pravnoj državi.

Pa, prvo bi trebalo da sami sebe pohapse i procesuiraju zbog svih onih afera i kontinuirane pljačke građana tokom devet godina. Čovek koji je vaspitavan na tribinama fudbalskih stadiona okrilju navijačkih hordi, kome je Šešelj bio idol i mentor, čiji intimusi dolaze iz krimogenih struktura, sigurno ne pripada matrici demokratske Evrope.

Srbija nema spoljnu politiku. Afera oko smene ambasadora Nikole Zurovca, koji je za razliku od svog šefa, ministra Nikole Selakovića, prava osoba na pravom mestu u svakom trenutku, govori da Srbiji i nije potrebna spoljna politika.

Nikola Zurovac je profesionalni diplomata od formata. Greška koju je učinio stavljajući potpis na pismo podrške poljskoj LGBT populaciji bez konsultacija sa ministrom, svakako nije za smenu. Teško je zamisliti kakav sve šljam sedi po ambasadama i konzulatima Srbije, gde naprednjaci uhlebljuju svoje kadrove.

Međutim, zašto bi se naprednjačka vlast bavila spoljnom politikom kada su im neograničene mogućnosti za krađu i rasprodaju resursa vlastite zemlje. Ukinuli su tendere. Beograd na vodi je vešernica u kojoj kriminalci iz regiona, i šire, peru pare.

Najvažniji cilj Aleksandra Vučića je opstanak na vlasti po svaku cenu. I zato je rejting merilo svih stvari. Vučićeva ideologija je pljačka. Kao takav on je idealan sagovornik i Rusima, i Kinezima, i Arapima, ali i Zapadu. Od Amerike on ne traži ništa više od šamlice i hemijske olovke. Ulazak Srbije u Evropsku uniju nikada nije bilo stvarno opredeljennje naprednjaka, veh mantra na kojoj su na izborima 2012. godine dobili glasove i onih građana koji su poverovali da se radikalsko odelo može promeniti. Radikal nikada nije bivši. U međuvremenu se značajno proširilo glasačko telo SNS-a. Svež podmladak iz inkubatora zaposeo je Skupštinu.

Srbija je zemlja poniženih i posrnulih ljudi.

Ono što Aleksandar Vučić govori u svakodnevnim obraćanjima građanima je blago rečeno degutantno. Njegovi nastupi kod normalnog sveta izazivaju stid. Sa kakvim merakom iznosi detalje o monstrumima koji prave ćevape od ljudetine. Nejasno je kome predsednik preti? I kako nas s ponosom obaveštava da će čitav svet biti zgranut kada se do kraja otkriju zločini Belivukove bande.

Ali, predsedniče, taj svet je došao sa vašom politikom, onom iz devedesetih godina, kada ste raspirivali mržnju i pozivali na rat, i ovom tokom poslednih devet godina, koja je od Srbije napravila deponiju, doslovno i metaforički. U tom ludilu, što bi rekao Šekspir, ima metode. 

Dragan Velikić, književnik