Svadba beše k'o svadba

Znajući unapred ishod, Vesić nije ni ustao sa stolice u trenutku bacanja mladenačkog buketa. Ali je zato u bidermajer spretno upleo koprive. Šapić je bez obzira na koprive, odmah po hvatanju tu smežuranu kitu cveća snažno prigrlio na grudi, tiho prošaptavši nešto što je zapanjenom Vulinu zaličilo na:

"Dok nas Zabela ne razdvoji."

Među razdraganim svatovima, najtužniji je bio Nebojša iz Beograda u društvu svoje pratilje Biljane od kojih su svi ostali bežali kao da su prokuženi. Čak se i pevaljka klonila ovih pojava koje su je uzalud mamile hrpom novčanica iz novčanika koji je bilo nemoguće zatvoriti. A ruku na srce muzika i nije bila neka na ovom navrat nanos upriličenom veselju. Jer Ivica je odavno otpevao svoje. Izostalo je i pucanje razuzdanih svatova. Manje zbog nedostatka municije posle pada bunkera i arsenala na stadionu Partizana, više zbog straha da neko od pijanih svatova ne iskoristi paljbu kako bi započeo obračun sa konkurencijom.

Dobrodošlicu u porodicu i to na tviteru, a kako drugačije, u prigodnoj zdravici, Aci je poželeo Toma Mona koga uveliko već merkaju ne bi li ga degažirali iz porodice. Za vreme zdravice Vesić je nastavio da sedi, čvrsto se drzeći za rukonaslone, kako bi sprečio konkurenciju da se uvali na njegovo mesto. Beše i poklona. Odmah potpredsedničko mesto. I fotelja u čelo sofre. Baš ono mesto kome se nadao svako od zvanica iz prva četiri reda.

A zagrljaj? Kako ga je samo prigrlio novi gazda. Jače nego onomad Nebojšu iz Beograda. I prvo parče svadbene torte mu je krknuo u tanjir. Jedino je izostao svadbeni ples. Ionako će Aca ubuduće igrati onako kako svira prva violina orkestra koji se raspada po svom šavovima. Na tankoj žici.

Jedino što kvari sreću je cinjenica da će narod gladan svega i sit svačega uskoro da uspostavi fakturu za ovo veselje. A ceh uglavnom plate oni koji sede u čelo stola.

Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke