Ivanka Popović - gospođa koja je rekla "No pasaran"

Taj mali čovek nije čovek iz naroda jer čovek iz naroda nikada nije mali - to je uvek veliki čovek. Taj veliki čovek nas je i održao do sada kroz ratove, privredu, poljoprivredu i sl. On je sada ponižen, ugažen, nestaje...

Tragedija tog velikog čoveka jeste što nad njim ovde često bdi mali čovek, maleni, malecki, nevažan, a važan.

Taj mali čovek ide dalje, gazi, ne osvrće se, vuče za sebe i svoje najbliže i, što je najtužnije, uspeva u tome jer smo mu mi dozvolili.

Međutim, taj mali čovek nije sam niti je jedini - sve je više tih malih, nevaspitanih, neobrazovanih, sujetnih, a drčnih.

Mnogi su već prošli, jesu ili će proći poput gospođe Ivanke Popović.

Njeno "No pasaran" smeta.

Ko nije doktor - nije doktor i ne može biti.

Za svaku profesiju ili titulu mora važiti isto, a kriterijum ne sme biti "o kome je reč", već "o čemu je reč".

Povodom razrešenja gospođe Ivanke sam već pisao gospodinu Kostiću, predsedniku SANU u nadi da će reagovati (dok, istovremeno, uviđam da neće).

U proseku sam jednom nedeljno u kontaktu sa profesorom Noamom Čomskim, pa ću verovatno sa njim uskoro o tome razgovarati. Njegovo mišljenje o ključnim pitanjima obrazovanja i politike obrazovanja je uglavnom više nego značajno, a profesor je vrlo često upućen u sva naša ključna aktuelna zbivanja.

Ipak, da ne dužim - verovatno je da gospođu Ivanku više nećemo vratiti na tu poziciju (voleo bih da grešim, ali sumnjam da će studenti ustati), ali ona svakako jeste primer osobe koja odgovorno (profesionalno) radi svoj posao i kao takva mora biti parametar za sve ostale na kojima jeste odgovornost bilo koje vrste.

U to ime - hvala gospođi Ivanki na svemu.

Postavljen je kriterijum koji se mora slediti.

Ivan Vučković, filozof