Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Srđan Milivojević

15. 05. 2021. 12:18 5

U bazenu s krokodilima

Sećate li se legendarne scene kada neprevaziđeni i maestralni Bora Todorović u ulozi Đenke snima Kristinu kako pliva u malenom jezeru uz glasne komentare: "Tako, tako kupačice moja. Lupkaj malo nogicama!" Dok se Kristina maltene bori za život i viče ne mogu više, a uporni Đenka vrti kameru i bodri je, ajde, ajde, kreni ka obali, u pozadini se čuju stihovi sledećeg hita iz 1928.

"Svi vi što maštate o sreći,
vas vodi put u velik grad,
i niste prvi niti treći o njoj mašta svak.
Jer svako potajno se nada
da nađe ostvarenje sna
al’ da l’ to znači i kraj jada –
Bog to mili zna."

Ovu pesmu, toliko poznatu ljubiteljima "Maratonaca", otpevao je Milan Bata Timotić, pevačka zvezda Kraljevine Jugoslavije koji je nakon emigriranja u Ameriku, osuđen na smrt od strane komunističkih vlasti.
O čemu i kakvoj sreći je maštao Aleksandar Šapić kada je potrčao u zagrljaj Aleksandra Vučića, uletevši na mesto koje je do skoro bilo rezervisano za Nebojšu iz Beograda. Zna samo on. Vešto je zalupkao nogicama dok je Vučić vrteo kameru i bodrio ga, "tako tako kupačice moja", udarajući još jednu recku na stativu kamere koja je snimila onolike kupače i kupačice koji su preplivali na drugu stranu jezera.

Ali, zna li Gangula kako izgleda zagrljaj Kaligule. Da li zna Šapić da o sreći mašta i Vesić. I da nije ni prvi ni treći. Jer ima ih onoliko u malom jezeru, nalik bari posle prolećne kiše u kojoj voda brže ispari, nego što je prekrije žabokrečina, ostavljajući kaljugu i živo blato koje guta i najbolje plivače.

U takvom blatu nema pojasa za spasavanje, nema ni pu SPAS za sve nas. Ima samo pu, od onih čije mesto je zauzeo i onih koje je prevario i izneverio.

Kao mali gledao sam u filmovima o Tarzanu kako kralj džungle nožem ubija krokodila u velikoj bari neke afričke pustahije. Život nije film. To što heroji našeg detinjstva mogu na filmu, daleko je od ostvarivog u realnom životu. Uz to, napredni krokodili su baš pri apetitu. Devet godina žderu šta im se prohte. Zato je voda u bari u koju je uskočio Aleksandar Šapić ne samo mutna i prljava, već i krvava. Uz to, samozvanom kralju naše džungle je ionako svejedno da li će pobediti krokodil ili plivač.

Jer i jednih i drugih ima u izobilju. Njemu je jedino važno da on ne izgubi. Da se gladni krokodili njega ne dočepaju. Možda je Gangula vešt u bazenu, ali ipak se zna ko je kralj mutne vode i kaljuge i ko se u takvom ambijentu snalazi bolje od ikog. A iz mutne vode i kaljuge u koju je dobrano uronio maštajući da i on postane zaštitni znak na La Costa majici, Šapić i ne vidi kako lovci na ove alave reptile poslednjih nekoliko dana užurbano obilaze našu baru i uzimaju meru nekada neprikosnovenim krokodilima Neši i Zlatiboru. Kako bi se tek začudio kada bi video Vučićev novčanik. Ne zbog debljine novčanika, već zbog materijala. Izrađen je od najkvalitetnije krokodilske kože.

Sad je šef AVačkog klana izgleda našao materijal i za cipele. Jedini problem je što kandidat za prvog krokodila Beograda ima veći potencijal da postane gušter, nego aligator i predator sposoban da proguta sve konkurente u bari. A kraj bare su ovih dana viđeni i Denis Šefik koji je Ganguli uzeo meru u Pekingu i Marinika Tepić koja je već uzela meru nilskom konju i anakondi, pa joj gušter dođe kao lagani trening. Vreme je da se za uzimanje mere spremi lažni kralj džungle, kineska verzija Tarzana.

Već ga vidim kako ide ka Zabeli u cipelama od krokodilske kože. Praćen krokodilskim suzama aligatora koji ga slede u stopu.

Posle devet godina gospodarenja našim jezerom koje su pretvorili u kaljugu, naši maratonci su utrčali u poslednji krug. Daleko od toga da će biti počasni. Jer vreme je da se isuši baruština, da se uredi kaljuga, da Srbija ponovo zamiriše na bagrem, lipu i jorgovan, a ne na memlu, blato i kal.

A kad rešimo da isušimo ovu našu močvaru i uredimo kaljugu, setite se da u Srbiji pored Vučića, Vulina i Šapića, živi još jedan Aleksandar. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, dokaz je da je moguće zvati se Aleksandar, biti posten i voleti Srbiju. Ima nas dovoljno koji ćemo uzeti meru našim krokodilima. A gušteri će sami da se razbeže. Al' na drugu stranu jezera neće moći.

Je l' Đenka je sve snimio. I onih dva minuta sa rampe u Doljevcu i onih par sekundi iz Kosovske Mitrovice, a kamoli ove što su pred kamerama preplivali na tamnu stranu jezera.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 5

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vaše pravo da...

Zoran Živković [16.06.2021.]


Video dana

Rokenrol nema granice

Anketa

Koje voće/povrće je najbolje za vrele dane?

Rezultati