Ljubodrag Stojadinović: Monizam ili diktatura

Da li je ipak Fridom haus imao suviše obzira prema bezobzirnom modelu potpune uzurpacije vlasti nad društvom? Potenciranje "hibridnog sistema" može se razumeti kao ocena da je vlast ovde monistička, oličena u predsedniku države, koji je svojoj (formalno neposredno izabranoj) ličnosti udelio sve poluge izvršne vladavine. I sve dizgine neposrednog odlučivanja, u svim njenim granama i na svim nivoima.

Dakle sve smo bliži otvorenoj diktaturi, ako već tamo nismo stigli, i potpunoj okupaciji društva kojoj se društvo opire malom snagom. Ili se ne opire nimalo. Takva fragilnost posledica je uništavanja institucija, opšte melanholije i straha da su napori nužni za povratak socijalne slobode uzaludni. Dakle vlast je nepromenjiva i može otići samo svojom voljom, ili na izborima. Ali te dve mogućnosti su neostvarive. Režim bi mogao da padne i spontanim urušavanjem zbog nesposobnosti da rešava vitalne probleme zbog kojih postoji, ali i okolnosti koje dolaze iz unutrašnjih mafijaških sukoba. Ili da bude počišćen snažnom socijalnom eksplozijom koja se neizbežno pretvara u pobunu.

Takvi indikatori postoje, ali su još nedovoljni za buđenje moćnih snaga anesteziranog društva. Pre ozbiljnog otpora koji u nekom trenutku svakako sledi režim u Srbiji, oličen u čoveku sa neutoljivim tiranskim apetitom, vršiće sve surovije opite nad državom i društvom.

Slede pokušaji da se prema svakom otporu pokaže sila dovoljna da ga slomi. Za takva sve nasilnija istupanja stvara se pre svega medijska platforma. Valja ugasiti sve ono što nije unisono mišljenje, ukloniti šumove i sprečiti distribuciju svega što je drugačije. Gašenje N1, na primer, to je ideja koja vodi Srbiju u gubitak čula vida i sluha i onda je sve moguće i dopušteno i ostaje zatvoreno u prokletoj avliji.

Gde je Fridom haus uopšte pronašao tragove demokratije u Srbiji? Nema parlamenta, izvršna vlast se ostvaruje samo preko institucije predsednika koji na to nema prava, niti bi smeo da nasuprot svemu što određuje njegove nadležnosti neposredno rukovodi svim oblastima života svojom bahatom samovoljom. Mediji pod kontrolom klike postaju sredstva mentalne unifikacije. Koruptivni sindikat na kome se drži oligarhija pretvoren je u kriminalnu organizaciju koja se predstavlja kao država.

Stvoren je poseban sistem turbo vrednosti, uz ukidanje kulture, koja postaje smetnja novoj estetici opskurne elite. Seče se, nestaje i ruši sve što predstavlja ambijent za život ljudi, uz promociju masovnog trovanja kao dostignuća "prvog sveta".

Nova elita ne pokazuje nimalo obzira prema statusu pauperizovane većine, projektujući svoje pljačkaško blagostanje na socijalnu utopiju. U tom modelu kulture grabeža, pokazivanje bogatstva je svojevrsni egzibicionizam fukare, koja to ne prestaje da bude zatrpana materijalnim obiljem.

Vlast kreira, ali i negira afere i skandale, koji bi ih svuda i na svakom mestu srušili, a ovde ih još drže u sedlu. I to bi mogao da bude još jedan apsurd hibridnog sistema. Izgleda kao da ih te stvari osvežavaju, poput nakaznih estetskih intervencija. Ne kriju više da su ružni i zli i to im postaje adut, jer jedino takvi opstaju, pa će takvi i nestati. Ne preterano brzo, ali ko bi ga znao šta se sve valja među letargičnim građanima. I gde se trpljenje iznenada pretvara u lavinu.

Vrhunac negacije i zakidanja parlamentarne demokratije u Srbiji, sa sektaškom, kozačkom skupštinom, morao bi da bude dovoljan dokaz za Fridom haus, ako već nije za nas, da demokratije u Srbiji više nema. Njeni rudimentarni ostaci čuvaju se upornim aktivizmom dvestotinak slobodnih ljudi, koji naprosto ne žele da se predaju. Moramo da priznamo da smo izgubili slobodu. Moramo da je osvajamo po svaku cenu.

Ako već želi da pomogne, neka Fridom haus kaže šta se ovde zaista događa, bez ezopovskih ublažavanja. Ne postoji nikakav sistem i nema se gde više padati. Na dnu smo, i ovo je diktatura.

Ljubodrag Stojadinović