Oprostite nam našu ružnu prošlost

Danas njegovu smrt, simbol studentske borbe i solidarnosti, umesto bunta, obeležava samo deo studenata i svodi se na “Za**** mere i lekare, hajde da se ponapijamo.“

Predugo slušamo o tome kako su mladi velikim delom uzrok problema sa kojima se danas suočava društvo Srbiji, naročito prethodnih dana. Javnost, a posebno dežurni dušebrižnici, nisu ostali nemi na ponašanje dela omladine koji su na neodgovoran i neprikladan način obeležili Dan studenata, te se već danima razočarano kmeze što na takvoj omladini “svet ostaje“.

Nije Dom kulture zatrpan smećem slika mladih, ali i ne sporim da su mladi u najvećem broju nezainteresovani i pasivni.

Ipak, nisu mladi uzrok, već posledica, pre svega odsustva želje političkih partija tokom prethodnih decenija da krče put i da vode odgovornu i konkretnu politiku.

Danas Srbija prolazi kroz agoniju beskrupulozne politike živog blata koje guta njenu decu, te im ne ostavlja izbor osim da pokupe diplomu i pasoš ili da se batrgaju da ih blato ne proguta.

Osim toga, tih prolećnih dana 1936. godine za odbranu dostojanstva i slobode nisu se borili samo studenti, već su sa njima rame iz rame stajali i njihovi profesori.

Gde je ta akademska elita danas?

Gde je kulturna elita, medijska elita i ta takozvana i samozvana politička elita? Upravo su oni odgovorni što je utihnula energija bunta i promena.

Dakle, pre svih, profesori što su u ogromnoj većini postali konformisti, pa se žale se na situaciju u Srbiji u četiri zida, umesto da na ličnom primeru ukažu svojim studentima da se za slobodu vredi boriti.

Zatim i oni umetnici što su svesni da nam je kultura dotakla dno, ali ipak neće nikome da se zameraju jer je otrov prodreo u sve pore društva i institucija pa se plaše da i njih ne zakači.

Sa druge strane, novinari što se trude da objektivno uređuju medije, a znaju kroz kakvu krizu prolazi društvo, pa ipak još uvek pružaju prostor onima čija je neodgovorna politika i javašluk reanimirala radikalski trulež.

Politika nam je postala “buvlja pijaca“ večitih “lidera“ koji se još uvek redovno pojavljuju na televiziji da mlate praznu slamu, a od mladih uglavnom pozovu tek po nekog parazita u nastajanju.

Nisu mladi uspostavili takav vrednosni sistem i sistem uopšte, već su ga zatekli.

Ništa osim ruševina jednog društva i države nisu videli, a od njih se očekuje da grade.

Umesto kuđenja moje generacije, krajnje je vreme da teret i odgovornost prihvate oni koji su dozvolili da moralna sirotinja vedri i oblači.

Pošto se to neće desiti, makar neka nam oproste što smo prohodali u trnju i korovu, pa odrastali u ranama i što cenu njihove neodgovornosti plaćamo i danas.

Autor je student Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu