ISTO, ISTO* Svako ima svog "Stefanovića"

- Ne dam Gašića, ne dam Lončara - oglašavao je naš predsednik dobro poznati kodeks "svi za jednog-jedan za sve", koji je zapravo naprednjačka mimikrija za "ja tebi-ti meni“. I dugo je tako funkcionisalo, sve dok apetiti nisu toliko narasli da je filozofija masovne pljačke na svim nivoima prevladala nad kohezijom neprikosnovenog autoriteta i partijske politike "pravilne raspodele" plena.

Sumanuto deljenje diploma i pozicija, partijskom šakom i kapom, dovelo je do toga da sav šljam i ološ isplivao na površinu piroklastičnog talasa naprednjačkog blata. Raspadnuto i dezorijentisano radikalsko jezgro nepismenih i nezajažljivih diletanata je jedva dočekalo gde da se udomi. Utočište su našli kod "domaćina" Tome, koji je odmah shvatio da je nedostatak diplome značajan morfološki minus, pa se brže-bolje potrudio da otvori kioske, kako sebi tako i drugima.

"Pandiplomija" nije obišla ni naslednika, koji je u tome video najbolje za sebe - okruži se "naštancovanim" budalama i mirno spavaj.

Međutim, kako stvari stoje, diplomirani pravnik sa Pala i Brajtona i budući novorođeni Aleksandar Nikolić, je ipak rešio da dá nekoga zarad sebe, a prvoosumnjičeni je po svemu sudeći ministar Stefanović. Šta je sve Stefanović radio, osim što se nije bavio svojim poslom, uglavnom znamo. Učvršćivao je šefovo bezakonje i samovolju, a zauzvrat je omogućio sebi i svojima nesmetanu trgovinu uticajem.

„Sreća, svakom svoja“, kaže narod.

U međuvremenu, "ne dam Gašić", šalje šefu i Stefanoviću ispomoć, proveren kadar, direktno iz BIA-e, čuvenu Dijanu, da im se nađe pri glasanju i da bude nadzemlje sa podzemljem.

"Poraslo dete, osamostalilo se", izreče onomad ktitor i domaćin Nikolić, a istorija se ponavlja, pa je tako izgleda porastao i osamostalio se Stefanović. Krenuo da zaobilazi "ja tebi-ti meni", udario težište na "meni". Krenuo da podmeće mikrofone, kao onomad Ranković i Berija, navodno. Ali ne ispod kreveta u spavaćoj sobi, nego u vezi između nadzemlja i podzemlja. Otišao čak i do Amerike, kod DEA, CIA, FBI, navodno, i tamo im nešto druknuo, opet navodno. Ne laje kera sela radi, nego sebe radi, prokomentarisala je događaj brojna internet zajednica.

A šefu se tresu gaće, ne zna šta će. U stvari, zna šta mora, pritisli ga da završi to što je obećao i radi čega je lansiran, ali ne zna kako da stisne i da prdne, što bi rekao narod. Porasla mu "deca", osamostalila se, pa drž' Jovanjica, drž' Krušik, drž' Telekom, drž' EPS, drž' tetka, drž' Doljevac, drž' Komercijalna, drž' ovo – drž' ono. Gde god se okreneš ima neki "drž'“. Nadzemlje i podzemlje sraslo, izmešali korenje i stabljike, partija i bratija, BIA i policija, narkomani i gotovani, kasapi i satrapi, otelo se kontroli, pod okriljem mraka Savamale, preko Milana Jovanovića, Dejana Pavlovića do Davida Vujatovića...

"Prešla dara meru", i sad se treba oprati i na druge svaliti. Pa i Tito je bio mnogo dobar, samo su ga drugi izneverili, pa tako i ovaj naš – toliko je dobar da svi hoće da ga sabotiraju, zavide mu pakosnici i zli jezici.
Klasična zamena teza zarad ličnog opstanka. Potrebno je pod hitno izmisliti snajper, jer je još u bliskom sećanju ubijeni Đinđić. Jajinci pali u zaborav. Dojučerašnji kumovi i pajtosi su preko noći postali nepoželjni krimosi.

Piramida odanosti se neočekivano ruši i kreće pojedinačna borba za opstanak u kojoj više neće biti pravila. A vagoni prljavog veša prete da zatrpaju Vođu koji se sprema da još jednom uključi centrifugu ispred TV ekrana, sa posebnim akcentom "za našu decu".

Sve već odavno viđeno, iz uvoda.

Resetovao se sa 100 za jednog na 5.000 za sve. Pitanje je trenutka kad će shvatiti da mu je sve uzalud i da je raskrinkan od svih.

A onda nas očekuje novi talas nacionalističke retorike koji njegovi zvučnici već kreću da sipaju, teren se priprema.

*naslov plagiran iz Alan Forda, epizoda br. 63

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a