ZAGORKA DOLOVAC PREKRŠILA ZAKON ĆUTANJA Iz SNS joj poručuju da je više ne vole

Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije usvojio izveštaje vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac o radu tužilaštva u Srbiji, uz preporuku da i republički parlament učini isto. Na sednici u ponedeljak, 1. decembra, Odbor je razmatrao izveštaje o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti od početka 2020. do kraja aprila ove godine.Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) je ocenilo da su ta sednica i izjave predstavnika vlasti tokom nje "najteži oblik neprimerenog uticaja na Tužilaštvo" do sada. Odborom predsedava Uglješa Mrdić, poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS) koji je početkom novembra štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije. Mrdić je, između ostalog, rekao da se deo tužilaštva "oteo od države" i pomenuo vrhovnu tužiteljku Zagorku Dolovac i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića.

- Ne pamtimo kad smo čuli glas njih dvoje. To je netransparentan rad. Nenadić se oglasi samo kad treba da napadne predsednika države Aleksandra Vućića, ministra pravde i mene - ocenio je Mrdić.Zanimljivo je i to da se Dolovac, po prvi put u svojoj karijeri, našla na meti režimskih tabloida. Najglasniji u tome je "Informer", čiji portal već krasi nekoliko naslova koji neposredno kritikuju Dolovac. Na njihovoj televiziji navodi se da je strani agent, da ima određena psihička oboljenja. Oni joj postavljaju pitanja poput: "Smatrate li se odgovornim za eskalaciju nasilja u Srbiji imajući u vidu da je ona posledica neadekvatnog reagovanja tužilaštva?" Ili je konkretno pitaju zašto se nijednom, od pada nadstrešnice (a i mnogo ranije) nije obratila građanima. Istovremeno, predsednik Aleksandar Vučić govori o "žutim tužiocima i sudijama" koji gledaju kroz prste opozicionim nasilnicima, dok su on i SNS predstavljeni kao sami u borbi protiv te sile.Mnogo je primedaba izrečeno prethodnih godina na njen račun. Neke su bile opravdane i uglavnom su se odnosile na nereagovanje njoj potčinjenih nižih tužilaštava na bujajući sveopšti kriminal i veze ljudi zaposlenih u državnim organima sa njim, a za šta ima ovlašćenja po zakonu. Dolovac se našla u žiži javnosti i kada su instituciju Vrhovnog javnog tužilaštva studenti koji blokiraju fakultete u Srbiji zasuli pismima u decembru 2024. U stotinama identičnih pisama Zagorki Dolovac tražili su da ispuni deo studentskih zahteva za koje je, kako su tvrdili, ova institucija nadležna. Među zahtevima je bilo i objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice koja se obrušila sa Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra i usmrtila 16 ljudi. Za režim je tada bila savršena.Lojalna Zagorka koja se nije bavila svojim poslom i koja se u javnosti ne pojavljuje otkako je na funkciji, odnosno skoro 18 godina, očigledno nije dovoljno servilna, pa je vlast poželela da je zameni. Oni su iskazali nezadovoljstvo njenim radom, a tako će biti i sa svima koji su u poslednjim mesecima postali "oprezni". Međutim, njeno, skoro dvodecenijsko "nemešanje u svoj posao" doprinelo je urušavanju javnotužilačke organizacije. Ona je preuzela funkciju Republičkog javnog tužioca još 2010. godine, na predlog vlasti koju je tada predvodila sada opoziciona Demokratska stranka. Pet godina kasnije, 2015, reizbor Zagorke Dolovac predlaže vladajuća većina predvođena Srpskom naprednom strankom. Sve to ukazuje da im je odgovaralo upravo njeno ćutanje na sva desavanja u društvu, u poslednjih 13 godina njihove vladavine.Vlast očigledno nije zadovoljna uticajem Dolovac jer Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) pokreće istrage koje su nezgodne za vlast. Nema sumnje da se trenutna borba vodi oko uspostavljanja kontrole nad tim postupcima. A predsednik Republike se trudi da pokaže da svojim saradnicima može da obezbedi zaštitu. Inače, procedura za smenu vrhovne tužiteljke je dosta kompleksna. U eventualnom postupku smene prvo trebalo utvrditi njenu odgovornost u nekoj vrsti postupka i osam članova Viskog saveta tužilaštva treba da podrži predlog o njenom razrešenju. Visoki savet tužilaštva ima 11 članova.

Predlog o razrešenju Savet šalje Skupštini Srbije koja o tome glasa i donosi konačnu odluku.