Arhitekta u penziji: Aco, Srbine, sram te bilo

Sedam meseci posle (nakon napred navedenog građanskog protesta), odjednom, neočekivano se pojavio u javnosti (medijima) Veljko Belivuk (sa nadimkom "nevolja"), uhapšen sa 15 članova njegove grupe huligana, a u okviru ranije najavljene, od strane vlasti, bezkompromisne borbe protiv organizovanog kriminala. Ukratko, napred opisan protest (vrlo dobro zapamćen u javnosti, po brutalnosti policije) je povezan sa hapšenjem huligana, iz razloga što je većina uhapšenih huligana bila prisutna i prepoznata, na tom građanskom protestu.

Tek nakon objavljivanja vesti o ovom hapšenju u većini tabloida i uglavnom (za sada) nepotvrđenih špekulacija o poslovima ove, nesumnjivo, vrlo opasne kriminalne grupe (od banalnih tuča, pranja novca, pljački, ucena, rasturanja i prodaje droge, otmica, sakaćenja otetih žrtava i svirepih ubistava), i nagoveštaja (takođe, na nivou špekulacija) da je formiranje te kriminalne grupe bilo u tesnoj sprezi sa delovima aktuelne vlasti, ili preciznije, sa samim vrhovima aktuelne vlasti, kojoj su ti huligani godinama služili za obavljanje najprljavijih poslova.

Zanimljivo je, a nije ni nemoguće, da se likovi (inače dobro poznati policiji, sa njihovim policiskim dosijeima) Aleksandar Stanković ("Sale mutavi"), deklarisani navijač FK Crvena zvezda i Veljko Belovuk ("Velja Nevolja"), deklarisani navijač FK Rad, udruže i organizuju huligane sa južne tribine Partizanovog stadiona, u saradnji sa određenim strukturama aktuelne vlasti, proglasivši se za njihove vođe, a njih za navijače Partizana (?), popularno nazvanim "Principi", uz diskretan blagoslov predsednika i generalnog direktora Partizana. O nastanku ove kriminalne grupe postoje autentična svedočanstva relevantnih svedoka.

Otkrivanje i hapšenje ove kriminalne grupe ocenjeno je kao izvanredan uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala, dostojan glorifikovanja policije. Iako će, sada, nadležni državni (istražni) organi utvrditi činjenice koje predhode optužnici, postoji opravdana bojazan da je to običan trik (dribling) vlasti (što je inače poznato u praksi autoritativnih režima), da bi se odvratila pažnja javnosti sa nerešenih afera. (Što se tiče naše vlasti to su: "Jovanjica", "Krušik", "Telekom" i "Telenor", rušenje Hercegovačke ulice u Savamali i mnoge druge, u kojima je naša aktuelna vlast upetljana do guše).

U Srbiji se i pre pojave Velje "nevolje" živelo teško, naročito poslednjih godinu dana, "između čekića i nakovanja", s jedne strane na ivici bede i siromaštva, kao posledica životnih uslova koje je nametnula vlast i koji su (uslovi) svakodnevno sve teži i teži i sa druge strane pandemija Kovida 19, koja je izazvala promenu "ritma" života celokupnog stanovništva, prouzrokovanog uslovima i merama za borbu protiv virusa, nametnutih od tzv."kriznog štaba", koji je ispred Vlade Srbije rukovodio tom borbom.

Predsednik A.V. postepeno preuzimajući ingerencije za sve i svašta, što se dešava u Srbiji, preuzeo je na sebe i punu odgovornost za sve ono što u Srbiji ne valja i što tišti stanovništvo, diljem Srbije.

A.V. se ne ustručava da se često javno pohvali (preko TV-a), kako su efekti njegove i unutrašnje i spoljne politike, rezultat njegove pameti. Pamte se njegovi brojni TV nastupi i monolozi, kombinovani dramskim pauzama i "munjevitim bljuvanjem" raznih nebuloza, najčešće ordinarnih laži, vređajući inteligenciju njegovihn slušalaca. On (kaže da) sve zna: zna ko je najveći "secikesa" u Trsteniku, ko je vođa međunarodne bande lopova, on zna ko je ukrao 619.000.000 evra, ko su fašisti među političarima, ko je najveća preletačica među političarkama, ko je izazvao saobraćajnu nesreću na rampi u Doljevcu, zna a neće da kaže, zašto kamere nisu zabeležile: fantome koji su rušili Savamalu, ubistvo Olivera Ivanovića, nesreću na naplatnoj rampi u Doljevcu, on zna koliko je sudija Apelacionog suda pojeo sendviča na prijemu u Francuskoj ambasadi, kakvim se sve kriminalnim aktivnostima bavi članica Saveta agencije za borbu protiv korupcije, i njena porodica, on zna i to, da je tuča y Lapljem selu ispred škole (zbog jedne devojke), zakazana 3 dana pre nego što se dogodila, zna i ko ju je zakazao, zna i da je pretučen mladić od 18 godina, uz komentar da je on sam kriv što je došao da se bije, i da to nema nikakve veze sa Srpskom listom?!

A šta je to što tišti stanovništvo Srbije?

1. Kosovo i Metohija je vekovni problem Srbije. I dan danas to je rak rana Srbije. Podsetiću na nekoliko najznačajnijih datuma iz najnovije istorije KiM. Srbija je doživela najveći debakl od svog postojanja, kada je 1999. NATO alijansa bombardovala je Srbiju i Crnu Goru (78 dana), kao odgovor na politiku tadanjeg predsednika Slobodana Miloševića (i njegove vladajuće nomenklature), prema albanskom življu na KiM. A.V. je tada bio ministar informisanja u vladi Srbije, I.D. je tada bio portparol SPS, a dr. V.Š. potpresednik vlade R.S.

09.06.1999. Kumanovskim sporazumom je obustavljeno bombardovanje.
10.06.1999. Izglasana je Rezolucija Saveta bezbednosti br. 1244.
05.10.2000. U sveopštem narodnom protestu izvršena je (mirna) promena vlasti u Srbiji.
17.02.2008. Jednostrano usvojena Deklaracija o nezavisnosti KiM.
20.05.2012. Na parlamentarnim izborima u Srbiji pobedila je SNS, i od tada je nastala era vladavine A.V. koja traje i dan danas.
19.04.2013. Pod velikim pritiskom EU (Angele Merkel i Emanuela Makrona) potpisan je Briselski sporazum (potpisao ga je Ivica Dačić, tadašnji aktuelni Predsednik vlade Srbije), protivno važećem Ustavu Srbije i pratećim zakonima, a isto tako i neusklađen sa Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1244. Po mnogim komentatorima ovaj dokument je proglašen za Srbiju najštetnijim dokumentom, ravan veleizdaji i označen kao početak agonije stanovništva KiM, a KiM je nakon tog sporazuma svakodnevno sve udaljeniji od Srbije.

Od vremena NATO bombardovanja (pa i znatno ranije pre toga, do današnjeg dana) stanovništvo KiM živi u atmosferi stalnog straha i neizvesnosti, i strepi za svoju budućnost, odnosno za opstanak na vekovnom ognjištu svojih predaka.

Smatrajući da će (obećanom) politikom SNS, KiM biti zaštićen, stanovništvo se na izborima skoro listom opredelilo za SNS, koja im je (barem verbalno), tokom izborne kampanje, pružala garancije i nadu... Međutim, osim Srpske liste (kao filijale SNS) i povećanog kriminala na KiM, nisu dobili ništa. Na kraju i nažalost, suprotno opštim očekivanjima, nakon intenzivnih konsultacija sa EU (A. Merkel i E. Makron), tokom prošlogodišnje jesenje posete D. Trampu u Vašingtonu, 04.09.2020. A.V. je trampio KiM za jednu hemijsku olovku i repliku ključeva Bele kuće... E, moj Aco Srbine, sram te bilo!

2. Građani Zrenjanina (oko 75.000 stanovnika), več 17 godina su bez pijaće vode. Ova drama počela je još 2004. (za vreme predhodne vlasti), kada je zabranjeno korišćenje vode za piće, jer je voda bila zatrovana arsenom, ta zabrana traje i dalje.

3. Građani Beograda na levoj obali Dunava (preko 75.000 stanovnika u Borči, Ovči, Krnjači i Kotežu), živi bez kanalizacije. Pozivamo A.V. da obiđe taj deo prestonice u vreme visokog vodostaja Dunava, da vidi kako to izgleda (a i da oseti), kada se septičke jame izliju i fekalije plivaju po dvorištima kuća.

4. Građani Beograda, Pančeva, Smedereva, Kostolca, Bora, Valjeva, Užica... (više stotina hiljada stanovnika) se bukvalno guši i davi u zagađenom i zatrovanom vazduhu. Postoje i brojčani podaci o posledicama i smrtnosti, izazvanoj od ovako zagađenog vazduha, Već dobijamo sve češće preporuke da se ne izlazi van kuće (stana), bez maski.

5. Cela Mačva (oko 150.000 Stanovnika) je uznemirena. Stanovnicima koji žive u slivu reke Jadra, građanima Loznice i Krupnja (oko 15.000 stanovnika), zbog potencijalne ekološke katastrofe, preti raseljavanje, dolaskom kompanije "Rio tinto", koja ima namere da na toj lokaciji otvori rudnik litijuma, a koji će najplodniji deo Mačve trajno zagaditi.

6. Narod koji živi na Staroj Planini, posle svog iskustva u selu Raketi, kada su se i fizički suprostavili uzurpaciji otimanju i uništavanju (njihove) Rakitske reke sprečavajući izgradnju mini elektrane, izrazili su spremnost da će svojim životima sačuvati njihovu planinu i njihove reke - njihov izvor pijaće vode.

7. Obzirom da je Beograd prestonica i najveći grad u Srbiji, da je centar: administrativni, ekonomski, finansijski, politički, kulturni, da u njemu živi najveći broj stanovnika (šira teritorija grada 1.650.000 po popisu 2011), da je u njemu koncentracija: univerziteta, bolnica, ministarstava, investicija, građevinske operative (zidanja, rušenja, rekonstrukcija), i naravno kriminala. Sa posebnom pažnjom je obrađen život građana.
Beograđani, pre svega, doživljavaju ekološki kolaps. Beograd je ponovo (već ko zna koji put) proglašen najzagađenijim gradom na svetu. U Beogradu se (povremeno) udiše otrov. Reke su zagađene (i ne samo u Beogradu).

Svakodnevno, u vreme tzv. špiceva doživljava se saobraćajni kolaps. I pored svih napora i uspeha JKP gradske čistoće u centru grada, smeće van centra je na sve strane. Kontejneri sa smećem imaju sve više konzumenata. O Beogradu, višemilenijumskom gradu sa bogatom tradicijom, zabeleženo je koje sve tokom duge istorije Beograda, protutnjao kroz njega, koga je sve rušio, bombardovao (i koliko puta), i koliko puta se, posle svega uzdizao kao "feniks iz pepela".

O mirnodopskom Beogradu danas, i njegovom sistematskom (nije preterano reći) i sadističkom uništavanju od strane gradskih vlasti, tokom poslednjih 9 godina, mogla bi se napisati jedna (debela) i ozbiljna knjiga, ilustrovana i potkrepljena detaljnim stručnim analizama, koje bi obuhvatale sve segmente života jednog velikog grada.

Već samom odlukom da se grad Beograd poveri na upravljanje nesposobnim, nestručnim i nekompetentnim stranačkim likovima, nije bilo teško pretpostaviti kako će se živeti u Beogradu i kojim putem će se grad "razvijati". Na čelo gradske vlasti postavljen je dr Radojičić, za njegovog zamenika G. Vesić, a za glavnog urbanistu grada arh. M. Stojčić.

U početku nije bilo sasvim jasno: kakvi su to ljudi koji predlažu, usvajaju i sprovode zulum po Beogradu? Vrlo brzo su se sumnje obistinile. Izuzimajući gradonačelnika, koji je od početka igrao ulogu "krojačke lutke", najvažnijem među njima G.V. (podržanom od svoje svite stručnjaka "opšte prakse") glavni cilj je bio, da gleda to gde će i koliko će da se "ugradi", a kvalitet toga (estetika, funkcija i rok - kako ispadne). Zloupotrebljavajući svoje pozicije i koristeći (do maksimuma svoje privilegije) oni se i dalje trude da prave što veću štetu Beogradu, kao da mu se zbog nečega svete, a možda i zbog toga, što predosećaju da im se, vrlo brzo, približava kraj.

Malo je delova grada koji nije osetio šta znači rekonstrukcija grada (saobraćajnice, trgovi...), a isto tako i građana koji nisu osetili na svojoj koži, šta znači pešačenje po razrovanim ulicama, preko rupa i rupčaga, gacajući po blatu, beskrajno dugo, za sve vreme višestrukog prekoračenja ugovorenih rokova rekonstrukcije, u aražmanu gradskog menadžera (do 2018) G. Vesića, a docnije istog čoveka na položaju zamenika gradonačelnika.

Doživotno će ga pamtiti Voždovčani, stanovnici ulice Vojvode Stepe i okolnih ulica oko Autokomande. koji su doživeli i preživeli, istorijsku, rekonstrukciju te saobraćajnice i trga Autokomande.

Pamtiće ga i Dorćol koji još uvek preživljava (nezavršenu) rekonstrukciju ulice Cara Dušana, i nakon više puta prolongiranja završetka radova i puštanja tramvajskih linija u funkciju.

Pamtiće ga i "Skadarlija", koja u nepune dve godine, ponovo preživljava "mrcvarenje" Skadarske ulice...

Pamtiće ga i građani Čukarice, po spektakularnoj poplavi u Valjevskoj ulici.

Da ne pominjem neuspele arhitektonske minijature: Cvetni trg, Obilićev i Topličin Venac, trg Raše Popova...

Glavno saobraćajno čvorište u Beogradu, bivši Trg Slavija, koji je pretvoren u "muzički bazen", a Trg Republike posle završene rekonstrukcije i "popravnog" rekonstrukcije (prevrtanje kocki na delu trga), posekavši ono malo drveća i zelenila što je bilo, pretvoren je u jednu betonsku, kaldrmisanu "livadu" sa nekoliko klupa za sedenje. Formiran je Savski trg na dnu Nemanjine ulice, ukrašen rugobom od spomenika Stefanu Nemanji.

Ova gradska vlast biće upamčena i po "Beogradu na Vodi", o čemu je relevantna arhitektonska struka nebrojeno puta iskazala svoju ocenu i mišljenje. Biće upamćena i po fantomskom rušenju Hercegovačke ulice u Savamali, o čemu će tek neka buduća vlast sa svojim nadležnim organima dati svoje mišljenje.

Ukidanje Železničke stanice (podignute 1834) i Autobuske stanice, moglo bi se oceniti kao jedan od najvećih "podviga" ove gradske vlasti, kojim je postavila Beograd na mesto jedine evropske predstonice, bez železničke i autobuske stanice.

Divlja gradnja cveta, a noćni život sa kriminalizovanim obezbeđenjem po splavovima buja. Sve pod budnim okom zamenika gradonačelnika. Gradska uprava se pobrinula i za prodaju (u bescenje), beogradskih simbola "Beograđanke " i "Sava Centra".

Međutim, ni to nije sve. Gradska vlast ima na repertoaru i sledeće ideje:

- "gondola" na relaciji između Kalemegdana i ušća Save u Dunav, radi koje je već" bezecovala" potreban prostor za početnu stanicu. isekavši potreban broj stolećnih stabala na Kalemegdanu.

- demontiranje i preseljenje "tramvajskog" mosta u park na ušću, a koji bi se iskoristio za potrebe nedostajućih zabavno - rekreativnog sadržaja u parku.

- krčenje (oko 60 hektara) šume u Košutnjaku, sa ciljem za preimenovanje namene u građevinsko zemljište, kako bi se tada zemljište komercijalizovalo i izgradilo "atraktivno" stambeno naselje. Ako tretiramo šumu kao deo "pluća grada" i današnju situaciju u kojoj se stanovništvo Beograda bori za čistiji vazduh, onda nije teško zaključiti, kojoj težini ova budalaština pripada.

- Odluka gradske vlasti da se u Makiš Polju izgradi stambeno poslovno naselje, i pored mišljenja i obrazloženja struke koja opominje da izgradnja ovog naselja trajno ugrožava vodosnabdevanje Beograda. Napred navedena konstatacija samo potvrđuje (pređašnje) navode, da gradska vlast predlaže, usvaja i sprovodi zulum prema Beogradu.

- O Metro liniji: Železnik - Karaburma, struka je nebrojeno puta dala svoje argumentovano mišljenje. Ako bi se limitirao broj gluposti i prema tom broju ustanovili "kvotu", onda je gradska vlast davno prebacila kvotu i realizaciju daljih gluposti, trebalo bi sprečiti svim sredstvima.

Dok većinsko stanovništvo u Srbiji bezuspešno pokušava da nekako prevaziđe navedene probleme koje ga tište, u atmosferi u kojoj caruje kriminal, "bratija" oko A.V. ne posustaje da, uživajući u svom "zlatnom" dobu, "smrtno" bolesnu Srbiju, nastavlja nemilosrdno da pljačka.

Jednovremeno, "bratiji" oko A.V. i dalje nije dosta, pa hronični deficit u budžetu pokušava da pokriva dizanjem kredita pod najnepovoljnijim (kreditnim) uslovima, sa enormno visokim kamatama i zaduživanjem budućih generacija, koje će te dugove vraćati.

Narod je opravdano sve nezadovoljniji i nemoćniji. Kriminal se uvukao u sve pore života, a poslednji događaji potvrđuju žalosnu činjenicu, da i politika nije imuna na kriminal. Narod postavlja mnoga pitanja, a koja ostaju bez odgovora: gde su ti novci koje A.V. bezbroj puta pominje da postoje? I odakle? koliko koštaju kupljeni respiratori? Koliko košta kupljena druga medicinska i nemedicinska oprema? koliko (tačno) košta izgrađena Kovid bolnica u Batajnici i koliko košta oprema koja je ugrađena u tu bolnicu? Isto pitanje se odnosi i na Kovid bolnicu u Kruševcu? koliko koštaju kupljene vakcine, (razdvojeno: broj komada, proizvođač)? Narod ima pravo da to zna, (jer to nije kupljeno od para tata Anđelka), već od narodnih para.

A.V. takoreći ne silazi sa malih ekrana. Ljut je zbog toga što je narod nezadovoljan, što mu novinari postavljaju "nezgodna" pitanja, on svoj predsednički autoritet manifestuje tako, što nemajući odgovor na postavljena novinarska pitanja, na njih drsko odgovara svojim pitanjima i svojim rečnikom, (naprimer: Sram vas bilo! a da li vi znate kako je lopov Đilas ukrao 619.000.000 evra?) često vičući na novinare i narod, omalovažavajući ih, vređajući ih, (monstruozno) plašeći ih... Ništa mu ne vredi što je "upicanjen" od glave do pete, uredan i elegantan, sa svim odevnim (i obuvnim) predmetima "iz fundusa", verovatno misleći da će sve to što je "iz fundusa", kamuflirati njegovo mentalno stanje, bahatost i nevaspitanje.

Premda A.V. zna da je njegova "menažerija" u Narodnoj Skupštini potpuno neupotrebljiva i da sem pljuvanja Dragana Đilasa oni ne znaju ništa. Za to znanje, odnosno neznanje, za Srbiju je to veliki trošak.

Isto tako, što se tiče Vlade Srbije, situacija je slična. Iako ih je A.V. probrao i selektirao, kao najbolje među najgorim (što SNS ima), dobro ih promešao u odnosu na predhodnu Vladu, ali oni samo "glumataju" Vladu a ne pružaju ni minimum onoga što je on od njih očekivao. Na njihovom čelu nalazi se premijer(ka) - njegova minijaturna replika, koja svoj autoritetčić gradi, naravno kada joj šef dozvoli, na svojoj manjoj nego skromnoj inteligenciji, koju kompenzuje svojom drskošću i bezobrazlukom.
Približava se vreme kada je i A.V. i Vladi Srbije neophodan sluh da prepoznaju vapaj naroda, da se zaustavi sunovrat i nestajanje Srbije, do kojeg su ga oni za ovih 9 godina doveli.

Ukoliko nisu kadri i sposobni za taj korak, neka se sami, mirno, sklone, da ne čekaju "kuku i motiku".

Poslednji momenat je da se probude svi, kojima je iskreno stalo da do toga ne dođe, da se stvori koncenzus za opštu pobunu protiv bezakonja, kršenja Ustava, lopovluka, kriminala, korupcije...

Želimo da čujemo glas ili podrške, ili (bez glasa) saučesništvo nestanku Srbije: Akademije nauka, Akademske zajednice, Crkve, Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatora Srbije, Saveza inžinjera i tehničara, Saveza studenata, Društva arhitekata Beograda, Advokatske komore, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Strukovnih sindikata: policije, vojske, lekara i farmaceuta, penzionera...

U Beogradu, 3.marta 2021. arhitkta u penziji Ivan Stojković