Nema kompromisa, Poliklinika mora da ostane!

Ideja prezentovana u Masterplanu o gašenju studentskih poliklinika podrazumeva da će se studenti iz Beograda za zdravstvenu pomoć javljati u Dom zdravlja na Vračaru. Kolege iz Niša u Dom zdravlja u Nišu, kolege iz Novog Sada - u Dom zdravlja u Novom Sadu. To bi u praksi značilo da ćemo oko 100.000 studenata Univerziteta u Beogradu, a preko 240.000 studenata u celoj zemlji videti razbacane po domovima zdravlja, koji su već prenatrpani. Važno je ponoviti da je predviđeno da oko 100.000 studenata u Beogradu treba da se leči u domu zdravlja Vračar, imajte u vidu da opština Vračar ima oko 50.000 stanovnika.

Zvuči dobro? Ne. Ovo je nešto što ne odgovara ni studentima, ali ni ljudima koji se leče u domovima zdravlja. Obratite pažnju na uslove lečenja sada, na ogromne redove, bake i deke koje čekaju, konstantnu tenziju, ali i često surove uslove rada koje imaju naši lekari. Uskoro će svaki ostanak naših najboljih studenata medicine predstvaljati istinski patriotski čin. 

Siguran sam da svi studenti osećaju ogromnu dozu razočarenja, ljutnje, ali i besa što nas nadležni još jednom bacaju na dno, siguran sam i da pred sobom trenutno vide ispite i obaveze na fakultetima, najveću krizu naše generacije, zemlju u raspadu, i ceo svet koji pokušava da izbori pobedu pred nevidljivim protivnikom. Siguran sam da sve to skupa ne donosi pozitivne emocije. Ali sam i siguran da studenti umeju da prepoznaju nepravdu, definišu je i zakorače ka idealu pravde kao osnovu postojanja.

Sve navedeno zvuči defetistički, mnogi bi odgovorili kupovinom karte u jednom smeru, ali i potvrdom teze da je Srbija postala biletarnica sa mogućnošću jedinog demokratskog izbora između članske karte vladajućih ili putne karte. Više od 50.000 mladih godišnje odabere putne.

I pored toga, verujem.

Dok pišem ovaj tekst, čitam komentare kojih smo dobili na hiljade po pokretanju peticije "Ne damo Studentsku polikliniku". Jedan gospodin, lekar iz Crne Gore je rekao da je koristio usluge ove poliklinike kao student, a da znanja stečena na Studentskoj poliklinici u Beogradu sada primenjuje u Crnoj Gori, na kraju je dodao "da nema političara, ova ustanova bi danas bila ono što je bila na korak da postane: referentna ustanova za edukaciju svih zainteresovanih o zdravlju mladih na nivou Evrope". Drugi komentar je vezan za Oliveru koja je istakla da su je kao studentkinju pre 50 godina spasili dežurni lekari te poliklinike, brzom intervencijom i tačnom dijagnozom. To je samo deo priča sjajnih ljudi koji su ustali i pružili nam podršku u ovoj borbi za opstanak Studentske poliklinike. 

Najlakše je ipak uperiti prstom u tu grupu milenijalaca, nas, i besumično kačiti etikete i ponavljati ofucane fraze o "internet (de)generaciji koja ćuti".

Ali, zanemaruje se surova istina koju su neki mudri ljudi su isticali, a to je da ptice rođene u kavezu misle da je letenje bolest. Ova generacija jeste rođena u kavezu obećane demokratije, prodate slobode i ugažene budućnosti. Na nama je da svima istaknemo istinu, najveće je od svih ozdravljenja ono koje pruža sloboda, ali i slobodan let.

Sloboda da odaberemo, da li je Brno, Ljubljana ili Beč više za nas od Beograda, Valjeva ili Novog Sada, a da kriterijum može da bude lepota gradova, akademsko usavršavanje, a ne borba za egzistenciju, koja donosi surovo sivilo u živote mnogih.

Ipak, boje vraćaju osmesi komšija koji su ustali i odbranili svoj park na Banovom brdu, a nakon toga podržali i studente, kao Saša Simić. Ili Aleksandar koji dolazi iz Bora da bi podržao svoje kolege studente ili Milene koja je iz Požarevca došla u Beograd kako bi govorila na protestu, iako je se problem školarina ne tiče. Osmeh vraća i baka koja je zadivljeno posmatrala dopisnog člana SANU, profesora Vladicu Cvetkovića kako stoji uz svoje student, a kasnije me upitala da li i ona može da šeta sa nama. Govorila je da je to njena dužnost, da stane uz svoje studente i uz ljude u koje veruje. Ona veruje u sve vas. I zbog te bake, ali i zbog mnogih drugih profesora, lekara, pravnika, novinara, penzionera, sasvim je svejedno, moramo pokazati da ne dozvoljavamo da nas gaze, i zbog danas i zbog sutra, ali i zbog onoga juče. 

Boje vraćaju lekari iz Studentske poliklinike, studenti, njihovi roditelji i građani koji staju u njihovu odbranu. Boje vraćaju svi ljudi koji nam svakodnevno pišu u nadi da ćemo odbraniti Studentsku polikliniku, na hiljade njih.

Studentska poliklinika mora ostati, jedini kompromis na koji pristajemo jeste onaj koji je vezan za poboljšanje i dodatni napredak ove klinike.

Nikola Arsenić, student Pravnog fakulteta i aktivista Kreni - Promeni