Mladi hoće preokret

Lane je na svoj ironičan način, prokomentarisao propagiranje apsolutno pogrešnih vrednosti u našem društvu. Ne bih da ga citiram jer je u svojoj izjavi koristio i neke pejorative, koji meni svakako nisu strani, ali poštujući sve veći broj čitalaca koji čita moje kolumne, a pre svega ozbiljnost portala "Direktno" koji postaje jedan od najvažnijih sredstava informisanja onih koji žele da čuju i nešto drugo osim onoga šta radi predsednik i kako "drveta rastu ukrivo" pa zadaju problem čelnicima gradskog zelenila, pokušavam da smanjim broj psovki u svakom svom tekstu na minimum.

U svakom slučaju Lane je pogodio u centar. Na televizijama sa nacionalnim frekvencijama (nacionalna frekvencija je da podsetimo važan resurs jedne zemlje) propagiraju se pogrešne vrednosti i sasvim suprotni načini ponašanja, od onoga čemu bi mladi ljudi trebalo da teže. Savršeno mi je jasno da je u vremenu mog odrastanja postojao samo prvi program i eventualno drugi u večernjim časovima.

Tada je bilo mnogo teže stići na televiziju, a ljudi koji su danas na nacionalnim frekvencijama, bili su na margini društvenog života. Svejedno je da li u rijalitiju gledaš osuđene kriminalce i "starlete" - reč koja je izmišljena da se ne bi upotrebljavale ružne reči, ili u nekoj nižerazrednoj emisiji pratiš propale političare koji nakon što su uništili živote mojoj generaciji i sada nemaju baš nikakvo uporište u biračkom telu, vređaju jedan drugog najgorijim imenima (deluje mi da su obojica uputili tačne nazive ovom drugom) i na taj način zagađuju javno mnjenje u ovoj napaćenoj zemlji.

Moj stav je da je većina ljudi dobra, pristojna i normalna, samo je povučena u sebe i zaprepašćena svime što se dešava u javnom životu. A kao što je većina ljudi normalna, tako je i naša omladina vredna, poštena i lepa. Naravno, spas od svih negativnih pojava u rasturenoj državi i propalom društvu, mladi ljudi treže izvan granica Srbije i to je nešto što mene ispunjava tugom i neraspoloženjem.

Iz ovog mog razmišljanja nakon gledanja Lanetovog intervjua, prenula me viber poruka. Janko mi javlja da aktiv mladih Pokreta za Preokret u subotu treba da održi sastanak na kome žele da usvoje Program za mlade i da iskažu svoje stavove o stanju u društvu. Ujedno me moli da im se nađem u subotu.

Kako je Janko jedan izuzetno pristojan, vredan i požrtvovan čovek, pokušavam da pomognem kad god to od mene traži. Ispalo je međutim da sam ja u subotu, osim što sam ispunio Jankovu molbu i aj da kažem poštovao stranačku disciplinu, bio na najboljem tretmanu za vraćanje nade i optimizma.

Pitam se već dugo šta je sa mladima i zašto ne dižu svoj glas. Mi devedesetih zaista nismo ćutali. Šta smo postigli, to je neka sasvim druga priča. Ali nismo ćutali. Imali smo studentske proteste, performanse ispred rektorata...

Zvali su nas "snage haosa i bezumlja", a mi smo kao odgovor na to na protest poneli indekse i mahali njima. I pričajte vi danas šta hoćete o Đilasu, ali Đilas je imao mu*a da kaže Slobi u lice sve što je trebalo reći. Ko ne veruje neka pogleda, postoje snimci dostupni svima... Zbog toga sam do subote bio tužan što se mladi ne oglašavaju i bez borbe predaju meč, pakuju kofere i odlaze...

Ali u subotu su Saška, student filozofije, Milan i Sneža koji će do kraja godine biti lekari, Aleksa koji će do kraja godine biti advokat, Filip maturant i mnogi drugi, jasno rekli da ne pristaju na ovakvo stanje. Žele da mesto pod suncem nađu u svojoj zemlji a da ta zemlja bude uređena država po ugledu na najrazvijenije zemlje sveta. Kažu, hoće da svoje znanje podare svojoj zemlji i svom narodu. Hoće da imaju pravo na biraju i budu birani, da budu informisani a ne dezinformisani, da se njihov rad vrednuje kako bi od njega mogli da žive...

Iskreno nisam ja njima u subotu bio od neke koristi. Ali su bili od koristi oni meni. Hvala vam na tome dobri mladi ljudi. I po znanju i po zvanju koje ćete uskoro steći, vama pripada čast ali i obaveza da stanete na čelo kolone koja će se izboriti da Srbija bude mnogo bolje mesto za život. Jer borba svim legitimnim sredstvima je vaše pravo i vaša obaveza. U toj borbi sa vama će biti većinska, pametna i dobra Srbija.

Podsetili su me ovi mladi ljudi na predgovor romana Arčibalda Kronina "Zvezde gledaju s neba" u kome stoji: "Dragi prijatelju, ne znam da li ćemo dobro dobiti, ali znam da ćemo dobro zaslužiti. Naše pravo i naša dužnost je da se borimo".

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret

http://www.bratislavmarkovic.com/