Školska 2020/21. je propala

Nastavnici, pored redovne nastave u drugom polugodištu, još uvek imaju svaku obavezu sprovođenja "on line" nastave te se neprestano radi po tzv. kombinovanom modelu.

Taj model podrazumeva da su učenici koji uživo slušaju nastavu u školi svake druge nedelje, dok, sa druge strane, učenici koji sve vreme "pohađaju on line" nastavu - imaju obavezu (koja je vrlo fleksibilna) da u školi budu samo onda kada dođe vreme da se određena oblast odgovara za ocenu.

S obzirom na to da se filozofija (još uvek) u srednjim stručnim školama sluša dva puta nedeljno dolazimo do zaključka da profesor tog predmeta (ili nekog drugog sa istim normativom) pojedinog učenika viđa u mesecu četiri puta po trideset minuta.

Drugačije rečeno - živi kontakt "profesor - učenik" se ostvaruje samo dva sata mesečno.

Tom računicom - u okviru drugog polugodišta (računajući i januar) - sa npr. maturantom "Jovanom Petrovićem" ću se, kao profesor, videti svega deset sati.

Drugo polugodište = deset sati rada "oči u oči" sa učenicima završnih razreda (neznatno više sa mlađim razredima).

Pored toga, problem je što se još uvek forsira isključivo formalna strana obrazovanja (puka birokratija) koja dodatno ubija ono malo vremena za istinski rad. U "Kovid uslovima" je ova birokratska strana još izraženija.

Školstvo se svodi na to da se "nešto na vreme pošalje pedagogu" ili da se "hitno pročita novi dopis ministarstva" dok, naravno, sve vreme, postoji konstantna potreba i pritisak za "usavršavanjem" koje podrazumeva veliki broj besmislenih jednodnevnih / dvodevnih seminara na kojima se najčešće ni na koji način ne dopuni kompetencija predmetnog nastavnika. Takođe, u školama su učenici vrlo retko tema. Nekako, sve drugo je uvek preče i važnije.

Na kraju, treba reći i da nastavnici koji zaista rade sa učenicima ne bivaju dodatno motivisani niti oni koji "uglavnom čitaju novine" ne bivaju sankcionisani. Tako, kvalitetni nastavnici vremenom "dignu ruke" od posla pod parolom "pa nisam ni ja naivan..."

Naravno, plata nastavnika kao plata "jačeg beogradskog konobara" svakako nije inspirativna a socijalno-politička situacija u kojoj smo se našli često dodatno deprimira te je pravo umeće objasniti učenicima da je "bolje znati nego ne znati".

Dokle god prosveta bude bila "na kraju državne svirale" - izvesno je da ćemo ići "sve dublje" u neznanju. U novonastalim "Kovid-19 uslovima rada" , situacija je, videli smo, posebno problematična. Generacije koje se sada školuju su u velikim problemima.

Voleo bih da nisam u pravu, bojim se da jesam.

Ivan Vučković, filozof