Fatamorgane koje će nam se obiti o glavu

Mi koji ovde živimo, podvrgnuti smo i mnogim drugim iskušenjima. Pođimo od ekonomskih: krpimo jedva kraj s krajem. Ali, gle čuda, sa televizije nam Ana Brnabić stalno priča da smo kao država i ekonomija najbolji u "čitavoj Evropi". A Predsednik, pak, stalno ponavlja I govori da živimo u "zlatnom dobu". I sad nije više važno što vidimo kako živimo i nije više važno što vidimo da oko nas sve propada, i da smo svi više - manje švorc, važno je šta nam sa malih ekrana govore zvaničnici I tome velika većina ljudi - veruje, šta drugo! Ko su oni tako mali I nebitni da sumnjaju u vlast?!

Da treba da verujemo, ne svojim očima i ušima, već onima koji su na vlasti, bilo je i u drugim prilikama. Sećam se kad je završena rekonstrukcija Trga republike, da je Goran Vesić govorio da posle rekonstrukcije tamo ima više drveća nego što ga je bilo pre rekonstrukcije, čak 27! Svako je, međutim, golim okom mogao da vidi da sem popločane ogromne površine tu nema apsloutno ničeg sem ogromnih reflektora i nekog žbunja u saksijama. Ako neko tih 27 nepostojećih stabala nije mogao da uoči kao "činjenicu", utoliko gore po tu činjenicu. Bilo kako bilo, pošto su videli da je onoliki trg jednostavno suludo izgleda bez drveća i da leti po onim pločama mogu jaja da se prže, stidljivo je zasađeno par stabala. Molim boga da zasade još pa da ih stvarno bude 27.

A da se od nas očekuje da više treba da verujemo onome što čujemo preko televizije, nego svojim očima, brutalno je bilo pokazano kad smo svi videli snimke iz Jovanjice. Ono što svaki srednjoškolac (nažalost) u Srbiji zna šta je, a kamoli neki policajac ili sudija, dakle marihuana, na medijima sa nacionalnom frekvencijom se nekom magijom predstavlja kao - industrijska konoplja! I u toj i takvoj situaciji, ko bi se usudio da ne veruje u sve to?!

Možemo i dalje da idemo i da se setimo i mnogih drugih fatamorgana u koje su nas terali da poverujemo. Pa da pričamo, recimo, o vakcinama i o zaluđivanju da mogu da se prime po izboru. Ali, hajde da kažem ovako: ja razumem da će neki veoma prost i neobrazovan svet, koga na žalost ima mnogo ovde, pre da veruje tuđim očima i ušima nego svojim, i da će pre verovati Predsedniku šta je video i čuo nego sebi i to me toliko i ne čudi. Ali da se neki pametan svet, iz sveta kome pripadam "nasuče" na priču da je spomenik Stefanu Nemanji nekakva vododelnica, na kojoj će se jednom za svagda videti ko je izdajnik, antisrbin i antipravoslavac a ko nije, pa su oni kojima se ne sviđa spomenik - izdajnici pravoslavlja i srpstva, a oni koji su sklonili krst iz ruke Stefana Nemanje i stavili mač (najverovatnije zapravo zbog toga da ne bi "boo oči" arapskim investitorima Beograda na vodi) da su oni, dakle, ti koji su patriote i branioci srpstva i pravoslavlja??? E pa znate šta, neće biti baš tako! Jadno je i srpstvo i pravoslavlje uz takve branioce!

Sve je ovo zapravo jedan težak i očigledan nonsens sam po sebi. Nonsens toliko očigledan da nije potrebno pojašnjavati ga bilo na koji način i uopšte me nije briga ko se sve na tu stupidariju upecao. A što se tiče te, kao što rekoh, nesuvisle odluke da se odustane od toga da Stefan Nemanja drži krst i da na kraju drži mač, iz razloga, što se, zaboga, država pravi mačem a ne krstom, moram i ovo da vam kažem: sve na svetu što vredi, pa i država, pravi se sa verom u boga (ili opšte humanističke vrednosti iz perspektive ateista), a svakako ne sa verom u mačeve, sablje i buzdovane. Ali to je, izgleda, i te kako teško objasniti baš - buzdovanima.

Jovan Marinković, akademski slikar i član Skupštine slobodne Srbije