PIŠE Ana Stevanović: Kad žrtva progovori | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Ana Stevanović

17. 01. 2021. 13:27 3

PIŠE Ana Stevanović: Kad žrtva progovori

Mlada glumica Milena Radulović načinila je ogroman korak izašavši u javnost i govoreći o seksualnom zlostavljanju koje je doživela od, kako tvrdi, do juče uglednog pedagoga kroz čiju je školu glume poslednjih par decenija prošlo nekoliko hiljada dece. To što je ona učinila je poput koraka od hiljadu milja i većina nas nikad neće moći da shvati kolika je snaga bila potrebna za takav gest.

Naravno, nedugo nakon što se naslovnica Blica pojavila, nastupili su dežurni pljuvači pogrdno govoreći o Mileni uz nezaobilazne tvrdnje da ona ili ne govori istinu, da je sve izmislila, šta je čekala svih ovih godina i uz onu najbolniju - da je ona sama kriva i da je dala povoda za tako nešto. I zbog toga i takvih izjava, dužni smo da stanemo ne samo uz Milenu, već iza svake žrtve koja je doživela i proživela emocionalno, seksualno ili fizičko nasilje. 

Mnogi ‘’dušebrižnici’’ koji negiraju nasilje učinjeno glumici Mileni pokušavaju da ga ili poreknu ili umanje tim pogrešnim pitanjem ‘’šta je čekala do sada?’’. Isti ti ne shvataju da do nasilja dolazi upravo u ovom osetljivom periodu, kada je dete isuviše malo da razume šta mu se događa, nedovoljno odraslo da pojmi kako postaviti granice ako je neko sistematski godinama činio sve da te granice olabavi i izbriše, i kada mlada osoba isuviše poštuje autoritet onog koji ga zlostavlja.

Zato nije čudno što se nasilnici i zlostavljači mogu upravo sakriti u instucijama i na položajima odakle nesmetano mogu da zlostavljaju drugoga. Kriju se iza autoriteta čuvenog pedagoga, kriju se iza krstova i mantija, kriju se iza ugleda u svojim profesijama, da bi potom svaki napad ili žrtvin glas ugušili i preusmerili ga i predstavili kao napad na školu, napad na Crkvu, na tradiciju ili na profesiju. Tim manipulatorskim obrtom krivica se usmerava na žrtvu kao na nekoga ko svojim glasom unižava uglednog zlostavljača, umesto da njen vapaj bude znak za uzbunu svakome ko želi da spasi onog ko nasilje doživljava.

I slušajući reči onih koji odbijaju da se zamisle nad vapajem žrtve i samo pomisle da je možda taj ugledni profesor ili taj divni sveštenik koji toliko lepo govori tokom službe, ili pak taj komšija u blizini tako prijatan čovek, mnoge žrtve se pokolebaju i svoju traumu prekriju višegodišnjim velom ćutanja i tišine. Zbog toga kad žrtva progovori ukazujući na gnusna dela onih ljudi koji su se bezbrižno ušuškali iza svojih profesija i ugleda, moramo otvoriti i svoje oči i uši i srca kako bismo saslušali priču žrtve koja je vodila stotinu bitaka pre nego što je pustila glas.

Svaka žrtva koja progovori, ne govori da bi se osvetila zlostavljaču, zato što osveta nije ono što ona traži, već istinu i pravdu. Ona osoba koja se ohrabri i progovori, ne govori više isključivo u svoje ime, već i u ime svih onih nebrojanih žrtvi koje nedeljama, mesecima, a neretko i godinama ćute o zlostavljanju noseći mogući teret osude, ismevanja, negiranja i odbacivanja okoline. Hiljade su onih koji ćute boreći se sa stidom koji nisu zaslužile, i zato je svaka osoba koja progovori, poput ratnika koji je preuzeo hrabrost da otrovne strele neverice javnosti upravo udare prvo njega. Reč ohrabrene žrtve predstavljaće svetlost koja će osvetljavati taj mračan put kojim će zakoračiti i sve one žrtve koje nikada nisu pre progovorile o onome što su i same preživele. 

Ono što možemo da pružimo Mileni, ali i mnogim devojkama koje su od juče, ohrabrene njenim gestom progovorile, jeste naša nepodeljena pažnja, okean razumevanja, vere i podrške uz svest da osuda ne sme nikad da bude usmerena ka žrtvama, već ka onima za koje postoji sumnja ili pak očigledni dokazi da su zlostavljanje vršili i učinili. Kada žrtva progovori dužni smo da je podržimo, razumemo i ohrabrimo jer ona svojim činom doprinosi da se neka sadašnja žrtva spasi i počne sopstveni put oporavka.

Na tom putu koji neretko traje godinama, moramo i kao pojedinci i kao društvo biti podrška bez obzira ko je nasilnik i iza čega ili koga se on skriva. Zato sam ponosna na svoju mlađu koleginicu Milenu, na njenu hrabrost, odlučnost i nepokolebljivost koju je ispoljila, kao i nameru da svojom pričom i ohrabri i druge žrtve pokazavši im da nisu same, a to je herojski i uzvišeni čin vredan svakog divljenja. 

Dr Ana Stevanović, članica predsedništva Stranke slobode i pravde

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 3

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Neophodna higijena

Zoran Živković [06.04.2021.]


Video dana

Idioti sa Kariba

Anketa

Ko će prvi da izda Aleksandra Vučića?

Rezultati