Zločin, pravda, hrabrost i sloboda | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Vojin Rakić

12. 01. 2021. 16:00 1

Zločin, pravda, hrabrost i sloboda

Najveća noćna tama je pred svitanje. Kada mafiji na vlasti dođe sudnji dan, počeće "preletanje". To im se ne sme i neće dozvoliti. Stoga će uslediti pokušaj bežanije. Važno je da se aerodromi i granice tada zatvore i da se u ovom tekstu opisane hulje, kao i svi drugi režimski prestupnici, ne puste da pobegnu. Svi oni moraju biti suočeni sa gvozdenom rukom pravde. Zločini ovakvih razmera prema maloj deci zaslužuju, po mom mišljenju, najteže zakonom predviđene kazne. Nikakve nanogice i narukice. Njihovi zločini zaslužuju bolje od toga.

Kao što ste mogli da pročitate u mom RANIJEM AUTORSKOM TEKSTU O DR F, devojčice koje je majka godinama u kontinuitetu fizički teško povređivala, pobegle su pre više od godinu dana iz majčinog stana - svojoj kući kod oca, dr F.

Do maja 2018. godine devojčice su živele u svojoj kući, zajedno sa svojim mlađim bratom i ocem. Odlukom već nadaleko ozloglašene sudije Ljiljane M., u maju 2018. godine prisilno su odvedene iz svoje kuće u stan svoje "majke iz pakla" (kako je opisivana u novinskim člancima), JŽ, koja je nastavila fizički da povređuje svo troje dece. Devojčice su zatim pobegle kod oca, a mlađi brat (6 godina) nije mogao i ostao je tamo gde je doživeo i gde doživljava neke od najgorih stvari koje deca uopšte mogu da dožive.

Sudija Ljiljana M, advokatica JŽ i istovremeno sudijina prijateljica i finansijska partnerka Mirjana M. (druženje počelo dok su radile u istoj advokatskoj kancelariji), "stručni tim" Centra za socijalni rad u sastavu Biljana ČV, Jovan R. (o kome kolege govore da nema nikakvu fakultetsku diploma, da je intravenski narkoman, a koji je na moje oči u prisustvu drugih ljudi žučno razgovarao sa samim sobom), Gordana G., a pod supervizijom Vesne V. i direktorke Smiljke Đ., zaključili su da deca ne smeju više uopšte da viđaju svoga oca, i to zato što su suviše vezana za njega, te time majci nije omogućeno da razvije svoje „roditeljske kapacitete“. Sudija Ljiljana M. tako je odlučila da se deci trajno zabrani da vide i čuju oca (??!!), a monstruoznu odluku je potvrdila sudija drugostepenog suda Zorica Đ. (u veću u kome su se još nalazile sudije Vesna F. i Svetlana P.), koja je predmet čim je stigao u sud za vikend odnela kući i za par dana napisala odluku koja je manje više prepisana odluka Ljiljane M.

Od tog trenutka postaje zanimljivo, jer počinju da pristižu novi i u vreme objavljivanja mog prvog članka o ovom slučaju, nepoznati podaci. Nekoliko dana posle svog gore opisanog dela, Zorica Đ. postaje gazdina "prva zamenica" u sudu. Saznaje se da o predmetu „bruji čitav sud“, jer je u korist sramne odluke zasnovane na trgovini starateljstvom, u sudu intenzivno lobirano iz kabineta Ane Brnabić.

Postaje sada jasno i zašto pre toga jedan drugi drugostepeni sud gotovo podjednako sramnu i takođe nezakonitu privremenu meru nije oborio. Sudija Vesna Dž. (u veću su još bile Vesna D. i Vukica I.) po obrascu koji je kasnije prihvatila Zorica Đ., predmet nosi kući i rešava za par dana u korist štićenice režima. Par meseci posle bestidne odluke Vesna Dž. i Vesna D. napreduju u sud koji je u hijerarhiji sudova na jednoj lestvici više od onog u kome su do tada služile.

Postaje jasno i zašto tužilaštvo predmet o višegodišnjem fizičkom povređivanju male dece drži skoro 4 godine u fioci.

A sve odluke hulja po porodičnim odeljenjima sudova pravdaju se mišljenjem drugih hulja, groteskno nazivanim „stručnim timovima“ centara za socijalni rad.

Dok između stranaka i režimu servilnih sudija uglavnom posreduju (kvazi-)advokati, između centara za socijalni rad i stranaka ponekada posreduju ljudi sasvim različitih profila. Među njima su veoma poznata dva čoveka „službe“, jedan od njih bivši funkcioner u jednom organu socijalne zaštite, Nenad M., a drugi advokat Aleksandar Đ. (veoma poznat iz vremena divljanja Mirjane Marković). Pomoć im pruža nekadašnja zamenica direktora jednog centra za socijalni rad, Snežana S.

Na kraju je tu i dobro poznato ministarstvo koje pokriva hulje po centrima (koristeći pre svega nadzorna tela). Neki od njegovih službenika sarađuju sa takozvanim GONGO organizacijama (Governmental Non-Governmental Organizations - „Vladine nevladine organizacije“) koje glume stručnost a produžene su ruke režima. Dobijaju neretko i sumnjive fondove („projekte“) iz inostrantsva. Službenike ministarstva i ponekada radnike centara fiktivno stavljaju na te „projekte“, kako bi dobijali honorare u evrima ili dolarima, pritom ne radeći ništa. Osim toga, oni ne bi ni mogli da rade na međunarodnim projektima, jer skoro niko od njih ne zna engleski ili bilo koji drugi jezik koji nije srpski, a ponekada samo neki retki dijalekt srpskog jezika. Direktorka jedne takve GONGO fondacije je JŽ.

Gore opisani hipotetički (smalji) slučaj Dr F samo je ilustracija toga do koje mere je izvršna vlast uzurpirala sudsku vlast, baš kao što recitatorske seanse u slavu diktatora u „Narodnoj skupštini“ ilustruju kako je i zakonodavna vlast postala grana izvršne vlasti. A samu izvršnu vlast uzurpirao je jedan čovek koji o svemu odlučuje i koga osoba koja je po političkoj poziciji na važnijem položaju od njega, prema sopstvenim rečima, naziva svojim „šefom“.

Takav slugeranjski vokabular naravno ne sprečava slugu da žari i pari po sudovima, zajedno sa svojim glavnim izvršiteljem, Milošem P. Naime, ona je ipak izvršna vlast koja je uzurpirala sudsku vlast. Iako ona ima svog šefa, ili je makar umislila da joj je to šef, ona je šef sudijama i tužiocima. To joj daje moć da tera sudije da rade ono što sam opisao.

Dr F me je uvek čudio kako može da izdrži sve što mu gore opisani režimski korumpirani otpad priređuje. Bavi se svojom strukom i sportom, oslonac je deci, dobro raspoložen i odan otac, ali i prijatelj. Potpuno nesalomiv u svojoj borbi. Još više sam se divio njegovoj nesalomivoj deci koju hulje izlažu neopisivim patnjama (decu su ne samo prisilno oteli ocu uz asistenciju čitave jedne policijske jedinice, već su i hulje iz Centra redovno pretile maloj deci popravnim domom i hraniteljskom porodicom – ako ne povuku brojne iskaze koje su dala o tome kako ih JŽ fizički povređuje).

I onda preokret. Vrhovni kasacioni sud obara sve odluke Ljiljane M. i Zorice Đ., i to uprkos brutalnim političkim pritiscima šefa kabineta mafijašice. Naravno, pošto je predmet vraćen kod Ljiljane M., ova će tvrditi da je u pitanju bila nekakva proceduralna greška, te će pokušati svoj zločin da obnovi.

Krajnji ishod ipak nije teško predvideti - ako ste odlično upoznati sa slučajem i iskusni u političkoj analizi. A ja sam, bez lažne skromnosti, i jedno i drugo. Niti će dr F, niti njegova sve starija i zrelija deca, popustiti pred terorom, niti će hulje još preterano dugo ostati na vlasti.

Najveća noćna tama je pred svitanje. Kada mafiji na vlasti dođe sudnji dan, počeće „preletanje“. To im se ne sme i neće dozvoliti. Stoga će uslediti pokušaj bežanije. Važno je da se aerodromi i granice tada zatvore i da se u ovom tekstu opisane hulje, kao i sve druge režimske krimi protuve, ne puste da pobegnu.

Svi oni moraju biti suočeni sa gvozdenom rukom pravde. Zločini ovakvih razmera prema maloj deci zaslužuju, po mom mišljenju, najteže kazne. Oni svoje živote moraju okončati iza rešetaka. Nikakve nanogice i narukice. Njihovi zločini zaslužuju bolje.

Verujem da i ova ideja o krajnjem ishodu drži mog prijatelja Dr F tako čvrsto na nogama. Verovatno i njegovu decu, koju doduše slabije poznajem. Znam pak sigurno da njihova sudbina i izgledi svitanja i oslobođenja Srbije i meni daju motivaciju da živim svoj život boreći se za slobodu. I to hrabro. Sloboda na kraju uvek dođe kao nagrada za hrabrost. Doći će i dr F, i njegovoj deci, i meni, i svima nama.

Na kraju gore iznetog hipotetičkog slučaja, ono najvažnije - isto što sam napisao u prethodnom autorskom tekstu: pozivam sve žrtve kriminalnog sistema “socijalne zaštite” da slede primer dr F, da sakupljaju sve dokaze i imena kriminalaca u zločinačkom “lancu”, i da kada dođe vreme za to, svima njima u oslobođenoj Srbiji priredimo strašni sud. Naravno, sve po zakonu i bez revanšizma.

I naravno, pozivamo građane da sve dokaze drže kod pouzdanih ljudi. Dr F to čini i periodično mi obelodanjuje nova imena (pseudonime?) i nove podatke, ali ne smatra da bi tokom vladavine ovog režima široj javnosti trebalo otkriti najvažnije podatke, a posebno ne dokaze. Ipak, i bez toga on preko mene u medijima periodično objavljuje veoma važne i za širu javnost krajnje zanimljive informacije.

Ovo je hipotetički tekst (smajli). Sva imena su izmenjena, radi očuvanja privatnosti aktera. Svaka sličnost sa bilo kojom osobom, institucijom, događejem ili zemljom može biti samo sasvim slučajna. To ne znači da oslikani primer nije veoma karakterističan za rad institucija pomenutih u tekstu.

Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor, direktor Centra za bioetičke studije, šef Uprave za Evropu UNESKO Katedre za bioetiku (Haifa) i predsednik Pokreta "Novi 6.oktobar"

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Sam protiv svih

Zoran Živković [15.01.2021.]


Video dana

Kerala, Indija

Anketa

Koga biste želeli za novog patrijarha?

Rezultati