Zločini nad decom izvršeni, kazne na čekanju

Jedan moj kolega je u listu "Danas" objavio pre deset dana tekst o izvesnom Vukoti ("Vukota – nacrt za psihologiju hulje"). Medijima je tih dana dostavio i dopis sa zahtevom da policija preispita rad Vukote V. i Dragana V. iz resornog Ministarstva. Nastaviću stilom svog kolege, a kako bih razjasnio šta se daleko najčešće podrazumeva pod trgovinom starateljstvima, koliko je ona rasprostranjena kod nas, koliko je težak oblik kriminala u pitanju i koliko je duboko nemoralna.

Čovek koga odlično poznajem i čiji predmet sam detaljno iščitao, dr F, odlučio je da se razvede od žene (JŽ) koja je fizički povređivala zajedničku decu. To ih je dovelo do jednog od beogradskih centara za socijalni rad (jedan od onih u kome su se dešavala ubistva za koja niko iz tih centara nije odgovarao).

"Stručni tim" Centra se prvobitno sastojao od Slavice D i Jelene J. Slavica D bila je "voditelj slučaja". Jelena J, svoju ulogu je doživela kao ulogu policijskog islednika dece koja su tada tek napunila 11 godina. Zbog teškog nasilja JŽ nad decom, Centar je prvobitno odlučio da JŽ decu viđa u "kontrolisanim uslovima” Centra.

Ispostavilo se da je Centar sa tim kontrolisanim uslovima imao sasvim druge planove nego što je dr F očekivao. JŽ, Jelena J i Slavica D te susrete sa decom koristile su kako bi decu naterale da daju iskaz da JŽ nije gađala svoju ćerku nožem i pogodila je njime u glavu, zbog čega je dete završilo u bolnici, već da je slučajno ispustila neki lagani plastični predmet koji je na volšeban način detetu pao na glavu i napravio kontuziju glave (dijagnoza iz bolnice koju sam lično video). Razgovori sa decom, u slučaju da ne promene iskaze, uključivale su pretnje da će ići u popravni dom, hraniteljsku porodicu ili da će biti vraćanje nasilnoj majci. Devojčice su odlučile da ne popuste agentima Centra i nisu promenile iskaz koji su prvobitno dale u policiji.

To je dovelo do toga da se odredi novi "stručni tim" Centra, u sledećem sastavu: Biljana ČV (drugo prezime isto kao prezime jednog od junaka iz gore pomenutog dopisa mog kolege), Jovan R. (čovek koga bije glas da u prisustvu drugih ljudi ima običaj da razgovara sam sa sobom) i Gordana G.

Svi do sada pomenuti agenti Centra su sve vreme bili pod budnim okom "supervizora" Vesne V. Vesna V. se, između ostalog, istakla i nekonvencionalnim shvatanjem bontona: u svojim izveštajima nadležnoj sudiji, Ljiljani M, pisala je kako ju je dr F vređao tako što se sa njom rukovao(?!).

Novi tim i Vesna V. smislile su inovativnu "stručnu" taktiku: da ubede decu da su ona luda i da moraju da idu kod psihijatra. Advokatica JŽ, višegodišnja saradnica službe (Mirjana M) i "sudijina" stara prijateljica i saradnica u kontroverznim finansijskim transakcijama u srpskom sudskom sistemu, dogovorila se sa pomenutom "sudijom" (Ljiljanom M), da u saradnji sa agentima Centra angažuju poverljive "veštake" Ljiljane M: Gorana G, Teodoru M i Jasminu B. "Sudija" Ljiljana M pitala je pre "veštačenja" svoju bratiju po krađi šta bi moglo da se smisli psihološki kompromitujuće za dr F. O ovom razgovoru sa "sudijom" Goran G se poverio svom kolegi, za koga nije znao da je dobar prijatelj dr F. Objašnjenje mu je u suštini bilo da je pristao da potpiše neki lažni "izveštaj veštaka", jer ima mnogo malu platu.

Navedeno "veštačenje" doživelo je debakl i uspelo je samo da uveseli medicinsku zajednicu. Naime, dr F je otišao na konzilijarni psihijatrijski pregled na kojem je utvrđeno da je mentalno potpuno zdrav, psihički stabilan i nesklon bilo kakvoj destabilizaciji. Deca su otišla na slične preglede i za njih je utvrđeno da su mentalno sasvim zdrava. Majka JŽ, koja je u međuvremenu jednoj ćerki nožem naružila lice, pošteđena je psihijatrijskog pregleda na osnovu naloga "sudije".

Centar za socijalni rad je zaključio da situacija izmiče kontroli, te je napisao izveštaj "sudiji" da su deca bliska sa ocem a distancirana prema nasilnoj majci zato što otac nije dao šansu majci da se zbliži sa svojom decom. Stoga nije kriva majka nasilnica već je otac "psihološki nasilnik", te treba potpuno zabraniti deci da viđaju oca (i obrnuto, naravno), a sve kako bi se majci dala šansa da se zbliži sa decom.Svoj deo zadatka je putem "presude" obavila i "sudija" Ljiljana M., kao i jedna, blago rečeno kontroverzna, sudija na apelaciji, Zorica Đ, koja je sa do sada pomenutim kriminalcima "u lancu", te je "presudu" po principima tog "lanca", ali i po službenoj užnosti, njenoj i njenog muža udbaša, u rekordnom roku i potvrdila.

Predmet je bio kod raznih Vukota V, Dragana V, Zorana P, Nataša J, Jelena S, Nevena Č, Ivana SK, svih u pomenutom kriminalnom "lancu", koji su u glas podržavali kriminalnu presudu. Pravi razlog: majka JŽ je poslušnik i veoma bliski saradnik vrha SNS-a, a pomaže joj čak i par ljudi iz Vlade ili njene neposredne blizine, koji uključuju Zorana Đ, jednog D (dr F ima njegovo puno ime), Oliveru V i šefa kabineta jednog veoma visokorangiranog lopova iz Vlade (o čijem lopovluku od skora bruje mediji), Miloša P. Barem troje od ovih ljudi su zvali predsednike najmanje dva suda i od njih tražili presude koje su i izrečene. Jedan od tih predsednika sudova je Dušan A, koji je posle "presude" Ljiljane M i verne službe gospodaru Srbije unapređen u viši sud.

Ipak, devojčice su ubrzo po "presudi" pobegle od majke JŽ kod oca, nakon što ih je JŽ još jednom napastvovala nožem. Sada su već godinu dana kod oca. Na žalost, najmlađe dete, dečak od 6 godina, nije moglo da pobegne i sada je na milosti i nemilosti poludele JŽ.

Ovo što sam opisao je samo jedna od mogućih tehnologija trgovine starateljstvima i zločinima koje vrše delovi sistema socijalne zaštite, porodičnih odeljenja sudova, kao i dobro pozicionirane režimske hulje. A posledice po decu mogu da budu i mnogo gore nego što sam opisao, ali ovaj inače mučan tekst nisam želeo da i time dodatno opterećujem.

Možda će se čitalac zapitati zašto dr F organizovanu kriminalnu grupu ne prijavljuje tužilaštvu. Ona jeste prijavljena po službenoj dužnosti, ali tužilaštvo oko 3,5 godine ćuti o fizičkom povređivanju dece od strane majke, uprkos tome što je u posedu niza izveštaja iz bolnica, kao i sudsko-medicinskih veštačenja koja potvrđuju ozbiljne povrede dece i navode majku kao počinioca (što sam takođe lično video). Zato je dr F zaključio da nema smisla sada iznositi nove dokaze, uključujući ključne dokaze, a to su svedoci, presretnuti razgovori i SMS poruke koje su slikala deca, a koji dokazuju sve gore izneto, ali i znatno više od toga.

Pomenuti dokazi terete ne samo dvadesetak kriminalaca u "lancu" čije je funkcionisanje opisano u ovom tekstu, već i jedan broj političara i saradnika režima koji su intervenisali za račun JŽ. Kada Vučićev režim ode na smetlište istorije, postaraćemo se da se pripadnici svih bandi tipa opisanog u ovom hipotetičkom tekstu, svi do jednog, suoče sa Specijalnim tužilaštvom za politički kriminal i sa Specijalnim sudovima za politički kriminal. Tada će biti iznenađeni dokazima za koje nisu ni slutili da su u posedu dr F i jednog broja drugih ljudi, a koji su trenutno skladišteni na sigurnom mestu. Znajući sve to, predviđam da će mnogi od pomenutih kriminalaca ubrzo shvatiti da će najverovatnije dočekati kraj svojih bednih, udvoričkih i zločinačkih života na mestu predviđenom za osuđene kriminalce.

Na kraju gore iznetog hipotetičkog slučaja, ono najvažnije: pozivam sve žrtve kriminalnog sistema "socijalne zaštite" da slede primer dr F, da sakupljaju sve dokaze i imena kriminalaca u zločinačkom "lancu", i da kada dođe vreme za to, svima njima u oslobođenoj Srbiji priredimo strašni sud. Naravno, sve po zakonu i bez revanšizma.

P. S. Ovo je hipotetički autorski tekst, a imena-prezimena su izmenjena, pa samim tim tekst ne zadire u privatnost bilo koga. Prema tome, svaka sličnost sa likovima iz stvarnog života je slučajna (smajli). To ne znači da oslikani primer nije veoma karakterističan za rad službi pomenutih u tekstu.

Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu