Kome smeta moja stara majka

Gerontološki centar u Šapcu postao je u poslednjih sedam dana veliko žarište Covid-19 zaraze u Šapcu.

Ustanova koja se brine o preko 150 starih i nemoćnih lica zahvaljujući neodgovornom postupanju Kriznog štaba grada Šapca kao i rukovodstva Centra postala je inkubator smrti za svoje korisnike. U trenutku dok ovo pišem, Ponedeljak 11. Januar, informacije govore da je preko 90 korisnika usluga Centra pozitivno i razvilo simptome od kojih je 7 osoba hospitalizovano sa veoma teškom kliničkom slikom. Pozitivno je i 19 zaposlenih u Centru a njihovo zdravstveno stanje je nepoznato. Korisnici centra su stara i nemoćna lica koje su članovi njihovih porodica sa poverenjem smestili u ustanovu želeći da im obezbede bezbednu i kvalitetnu negu u poznim godinama. Naprednjačko rukovodstvo i Krizni stab svojim nemarom i teškom kriminalnom nesposobnošću izložili su ih kobnoj i potencijalno fatalnoj zarazi u mesecima za posete potpuno zatvorenoj ustanovi.
Deset meseci prethodno rukovodstvo grada Šapca uspešno je branilo Gerontološki centar od zaraze. Dok su centri širom Srbije, u gradovima sa naprednjačkom vlašću, jedan po jedan padali i postajali kuće smrti za svoje korisnike, Centar u Šapcu je bio čuvan i pod opsadnim stanjem. Za sve potrebe zaposlenih i korisnika Centra, od sredstava za dezinfekciju, zaštitnih sredstava, pa do obezbeđivanja sredstava za ličnu higijenu starala se gradska vlast. Okolina centra i prilazi svakodnevno su dezinfikovani a ulaz u krug centra bio je višestruko obezbeđen i zatvoren za posetioce.

Oba prethodna talasa su prošla, deset meseci ni jedan korisnik nije bio zaražen. Za takvo stanje u prethodnom period i “sopstvene zasluge” direktorica Centra Marija Marković je nedavno odlikovana Srebrnom zvezdom, ne pomenuvši tom prigodom neospornu pomoć prethodne gradske vlast makar simboličnim hvala. 

A onda je u Šabac stigla naprednjačka vlast a za njom i treći talas Covid-19.U ovom tekućem talasu desetine građana Šapca sustigla je zla kob Covid19 koja im je oduzela živote, a sad je smrtonosna bolest kriminalnim nemarom naprednjačkog Kriznog štaba i rukovodstva Centra puštena u populaciju koju je ne tako davno vođa naprednjaka Aleksandar Vučić “štitio” držeći ih u zatočeništvu.
Odgovornost za svaki izgubljen život u Gerontološkom centru u Šapcu snosiće rukovodstvo centra, nedavno odlikovana direktorka Marija Marković a uz nju i Krizni stab na čelu sa samovlasnim Aleksandrom Pajićem.

Umesto da se Gerontološki centar dovede na listu prioriteta za zaštitu i opremanje zaposlenih i korisnika, tzv. Gradonačelnik i komandant Pajić potrošio je nepoznatu količinu gradskog novca za opremanje sopstvenog kabineta i zaposedanje celog sprata u Gradskoj upravi. Nadobudan i bahat, kakav je bio i kao pomoćnik ministra za obrazovanje, Pajić je ukinuo praksu prethodnog gradonačelnika Zelenovića i preuzeo na sebe potpuno samostalno upravljanje Kriznim štabom., bez tima stručnih i sposobnih. Time je, neuk kakav jeste, preuzeo na sebe i svu odgovornost za posledice upravljanja pa time i za svaki izgubljeni život u Gerontološkom centru, političku ali i krivičnu.

Prilikom otpočinjanja vakcinacije protiv Covid-19 u gerontološkom centru u Šapcu, prvih dana ove godine, u izjavi za lokalne medije Aleksandar Pajić je istakao da, citiram, “ni jedan korisnik nije zaražen korona virusom”, a Marija Marković da su, citiram, “pre same vakcinacije zdravstveni radnici kod svakog korisnika pregledom utvrdili zdravstveno stanje”.Iz ovih izjava i sadašnje situacije može se zaključiti da su pregledi bili neadekvatni, ako ih je uopšte i bilo, te da ni jedan korisnik nije testiran na prisustvo korona virusa, jer samo 6 dana kasnije imamo preko 60 a 10 dana kasnije preko 120 obolelih korisnika i zaposlenih u Centru.

Pitanje koje se nameće jeste da li su govorili istinu, a ako jesu, kako je moguće da je samo 10 dana kasnije zaraženo vise od 75% korisnika Centra? Nadalje, ako je vakcinacija izvršena, koliko je osoba vakcinisano i koliko je od vakcinisanih obolelo? Kako je moguće da su vakcinisani korisnici koji su u trenutku vakcinacije već bili zaraženi korona virusom? Zašto korisnici nisu testirani pre imunizacije? Zašto je Zavod za javno zdravlje propustio da proveri stanje koristeći barem brze testove? Da li se iza svega nalazi samo nesposobnost ili možda i namera? Da li je sve izostavljeno smatrajući to nepotrebnim trošenjem resursa na populaciju koja je pri kraju života?Deo odgovornosti svakako leži i na v.d. direktora Zavoda za javno zdralje u Šapcu, Branku Vujkoviću, po struci fizijatru, oportunom karijeristi kojeg je naprednjačka vlast postavila na mesto v.d. direktora ustanove koja je odgovorna za javno zdravlje a bez čijeg nadzora i testiranja vakcinacija nije mogla da počne.

Puno je ovde posla za državne organe, tužioce, policiju, sud i na tome se mora insistirati.

Na kraju, u ime mog poznanika, postavljam pitanje, ne državi jer ona ne postoji, već vama zdravstveni radnici, geronto domaćice, političari, časni svete svih profesija, konfesija, Šapčani i građani Srbije:

“KOME SMETA MOJA STARA MAJKA” 

Dejan Petrović, IT konsultan i frilenser, član Gradskog odbora DS Šabac