Filozofija se gasi - kome smeta?

Međutim, nisam samo ja u problemu već sve kolege širom Srbije koje su, nažalost, po svoj prilici, "filozofi u srednjim stručnim školama".

Očigledno - filozofija je "nekome" počela ozbiljno da smeta i to je ozbiljna pretnja po intelekt i znanje budućih generacija u Srbiji. Pitanje je, dakle, kome i zbog čega je sada "palo na pamet" da lišava đake filozofije i filozofskog mišljenja?

Šta je to što "bode oči" i "tera nekoga" da se osnov svih nauka potpuno potisne i isključi? Ko su "mudraci" koji su rešili da sprovedu ovakvu "reformu školstva"?

Pored problema sa časovima i radnim mestima srednjoškolskih profesora filozofije još veći te esencijalni problem je upravo taj što će nove generacije, ako se nešto hitno ne učini, biti lišene opcije da shvate šta znači argumentovano misliti te, dakle, šta znači sagledavati jednu istu stvar kroz beskonačno mnogo uglova i načina.

Ukoliko i najmanje poznajemo opštu kulturu i intelektualnu istoriju čovečanstva - znamo da su najznačajniji umovi svoga vremena (matematičari, fizičari, astronomi, arhitekte, umetnici...) uvek ujedno bili i filozofi (npr. Pitagora, Leonardo da Vinči, Dekart, Lajbnic, Njutn, Ruđer Bošković, Galilej...). 

Setimo li se samo toga - jasno je da jedno društvo ne može da izrodi istinske intelektualce ukoliko ti isti nisu spremni da ono čime se bave sagledavaju šire i dublje te konstantno napreduju u mišljenju i promišljanju onoga čime se bave.

Dakle, srednjoškolski profesori će morati da se ujedine u nameri da spasu ono što se spasiti može. Ta inicijativa je u mnogim segmentima već aktivna.

Međutim, u toj borbi - moraju se uključiti institut, SANU (tu sam se na preporuku Noama Čomskog već delom uključio) , svi istinski mediji i svi filozofski fakulteti u zemlji.

Trudim se da što je moguće češće ukažem na ovaj problem te već dugo radim na promociji filozofije i filozofskog mišljenja - u Boru, gde sam rođen i gde živim i radim, već godinu i po dana vodim besplatnu malu gradsku filozofsku školu "Linkej" za mlađe srednjoškolce i starije osnovce, pišem, držim javna predavanja i sl.

Međutim, kao što je rečeno, ta se borba tiče svih nas.
Mi smo kao narod skloni "da filozofiramo" dok zapravo ne znamo šta to tačno znači i kako da to stvarno činimo. Ukoliko isključimo filozofiju iz sistema srednjoškolskog obrazovanja - specifično srpski glagol "filozofirati" će postati još trivijalniji i komičniji.

Mnoge kolege su se već uključile u borbu za spas filozofije i to je dobro. U poslednje vreme se čak počelo i sa potiskivanjem Verske nastave (Veronauke) i Građanskog vaspitanja.

Pozivam sve ljude da ozbiljno shvate i promisle ovaj problem jer se svesno radi na pogoršanju prosvetnog programa koji je već prilično loš.

Kapitalizam u kojem smo se našli nema potrebu da školuje i produkuje decu koja su sposobna da misle te je celokupna obrazovna mašinerija podređena cilju da stvara nove poslušnike i prenosice znanja a ne mislioce. Istinski horor savremenog nastavnika jeste upravo dete koje misli. To postaje suvišno - potrebno je usvojiti šablon i produkovati ga u okviru daljeg šablona. Dete koje misli je nepotreban luksuz u kapitalističkoj mašineriji strogo kontrolisanih institucija. Danas, ovde, još nije kasno da spasimo decu svakodnevnih hiper banalnosti te da, katkad, probamo da zadržimo esenciju obrazovanja. Ukoliko odmah ne shvatimo ozbiljnost situacije u kojoj se filozofija nalazi - sutra će za akciju biti prekasno.

Ivan Vučković, filozof