O trošku građana u bibliotekama LEGIJINE KNJIGE: "Poruka je jasna"

Kako piše Insajder, s druge strane, pre nekoliko dana je za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu postavljen je poznati nacionalistički ideolog Dragoslav Bokan. Sve to zajedno otvara pitanje: ko danas kroji kulturnu politiku Srbije, koje se poruke šalju građanima i kuda to vodi?

Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Crvenih beretki, služi maksimalnu zatvorsku kaznu za atentat na premijera Zorana Đinđića i više političkih ubistava koja su potresla Srbiju.

Ipak, deset njegovih romana, napisanih u zatvoru, našlo se na zvaničnoj listi izdanja za otkup za vojvođanske biblioteke, a po rešenju Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Dela jednog od simbola sprege Državne bezbednosti, kriminala i politike tako će postati deo javnog fonda, finansiranog o trošku građana.

Otkup knjiga za javne biblioteke zamišljen je kao način da ključna izdanja iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke postanu dostupna građanima. Kako se dela Milorada Ulemeka ne mogu dovesti u vezu s tim kriterijumima, jasno je da je njihov otkup politički gest, kažu sagovornici Insajdera.

- Nema nikakve sumnje da je reč o jednom političkom gestu, o poruci onih koji su donosili takvu odluku, da to treba da budu vrednosti na kojima se izgrađuje društvo, kulturne potrebe čitalaca i da to treba da obeležava knjižni fond naših javnih biblioteka - kaže za Insajder Gojko Božović iz izdavačke kuće "Arhipelag".

Na upit Insajdera Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu da dostave obrazloženje na osnovu kojih kriterijuma je doneta odluka da dela Milorada Ulemeka budu otkupljena za fond biblioteka i da li je pri odlučivanju uziman u obzir i društveni, etički i vrednosni aspekt tih izdanja - odgovor nije stigao.

- Vrlo je jasna poruka. Glorifikacija kriminalaca, glorifikacija zločinaca pokazuje vrlo ozbiljnu bolest društva. i to naravno u ovom trenutku jednog segmenta, ali će pokazati i čitavog društva, ukoliko to isto društvo, makar onaj zdraviji deo, bude ćutao, jer bolest se širi - smatra Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS).

S druge strane, pokrajinski Sekretarijat za kulturu odlučio je da ove godine na javnim konkursima ne dodeli novac pojedinim kulturnim manifestacijama. Tako je, recimo, Sterijinom pozorju, koji ove godine slavi 70 godina postojanja, prvi put u istoriji uskraćeno finansiranje preko pokrajinskog konkursa za scensko stvaralaštvo. Bez finansijske podrške ostali su i Akademija umetnosti, Šekspir festival, Novi tvrđava teatar, kao i Egzit.

- Oni diskvalifikuju sve ono što mi radimo, dovode u pitanje ono što su do sada izgrađene vrednosti, razarajući institucije, razarajući dosadašnju povezanost institucionalno i pamćenje institucija. Oni istinski razaraju društvo a najlakše, ako hoćete, se može to videti upravo preko kulture i prosvete - smatra Hamović.

- Država zapravo, odnosno sadašnja politička vlast, sadašnji režim, želi kulturu koja nije potčinjena kritičkom mišljenju, a kultura, ozbiljna kultura, ne može da postoji bez kritičkog mišljenja - dodaje Božović.

Istovremeno, u Beogradu je pre nekoliko dana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta došao Dragoslav Bokan. Osnivač i komandant paravojne jedinice "Beli orlovi", poznat po oštrim nacionalističkim stavovima tokom devedesetih. Njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada mesecima traju protesti studenata, zbog čega deo javnosti takve poteze vidi kao osvetu i kažnjavanje.