Društvo i ekonomija
12. 03. 2025. 08:45 13
GODIŠNJICA UBISTVA ĐINĐIĆA Zašto je Srbiji smetao reformator?
Zoran Đinđić je bio sušta suprotnost današnjim populističkim političarima. On se nije udvarao narodu. Govorio mu je neprijatne istine. Nije se građanima obraćao jezikom nacionalnih mitova i stereotipa. Očigledno da zbog toga za života i nije bio previše popularan. Današnja Srbija ne samo da se vratila u vreme i stanje protiv koga se Zoran Đinđić borio, već je otišla u još gorem smeru. Postoji li neko toliko politički bezobrazan i sposoban da tragično stradalog premijera poveže sa zatiranjem institucija, osiromašenjem građana, političkim pritiscima, kriminalizacijom društva, zaostajanjem i regresijom Srbije po svim parametrima u današnje doba.
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine. Bio je to poslednji dan (pre 22 godine) kada smo verovali da će ova zemlja, za našeg života, postati podnošljivo mesto za pristojne ljude. Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji "Sablja" uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, pola estrade, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija. U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu. Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.Da li je Đinđićevo ubistvo promenilo tok istorije Srbije? Da li bi Srbija danas bila demokratskija, modernija i prosperitetnija zemlja da Đinđić nije ubijen? Možda bi bila i članica Evropske unije? Đinđićevo ubistvo je, nažalost, promenilo tok istorije Srbije. Mnogi se sećaju njegove izjave: "Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje". Svedoci smo kako taj sistem sada funkcioniše.Đinđić je pokušao da stvori evropski okvir, da krene u neke reforme, ali tek je njegovo ubistvo otkrilo dubinu kriminalizacije svih institucija u Srbiji i uopšte društva. I to do danas traje. Ti politički obrasci ponašanja iz tog vremena ni posle 22 godine apsolutno se nisu promenili. Ali, politika Zorana Đinđića danas ne živi u Srbiji. Ona gotovo da nema naslednika u političkom životu i među ljudima koji se danas bave politikom u Srbiji. Vrlo su retki izuzeci. Srbija ne samo da se vratila u vreme i stanje protiv koga se Zoran Đinđić borio, već je otišla u još gorem smeru. Verovatno manji deo gleda na njega kao na reformatora, koji je hteo da modernizuje Srbiju i idealizuje ga, dok drugi, mnogo veći deo, ne može da mu oprosti što je Slobodana Miloševića izručio Haškom tribunalu. Današnji otpor demokratizaciji Srbije ima svoje korene u tom periodu i u godinama pre toga. Očigledno je da i dalje postoji želja političkih struktura na vlasti a koje su devedesetih harale i Srbijom, da na svaki način spreče tu demokratizaciju. Naime, za njih bi demokratizacija društva značila apsolutni politički poraz.
I zaista se čovek pita posle 22 godine šta je to što treba da se učini da bi se jedna takva patološka tvorevina, jedna tvorevina zla, zaista dubinski i suštinski promenila.
Komentari 13
ostavi komentar