LIČNI STAV Srđan Milivojević: Vazelinski zakon

Izlaganje  delovanju vazelina kod krajnjeg korisnika ne izaziva nikakve simptome. Ali kod običnih građana koji posmatraju ovaj turnir u mazanju vazelinom, prekomerna upotreba ovog maziva od strane takmičara  izaziva gađenje i povraćanje, koje lako može dovesti i do zatvora. I to ne onog probavnog, već pravog. Skupštinski Vazelinovići i oni drugi, koji koji se tek trude da za svoje baljezgarije budu nagrađeni poslaničkom foteljom i uhlebljenjem na državnom budžetu, pripremili su novi prelog zakona koji dokazuje da je među naprednim braniocima lika i dela njihovog Vođe potrošnja vazelina tolika, da će morati da se uposle novi kapaciteti za proizvodnju ovog ugljovodoničnog maziva. Ta skupina egzotičih bića koja je zaposela skupštinske klupe, po mišljenju neke jedinke iz Trstenika nedovoljno brani vođu. I ne samo vođu, već i članove njegove porodice.

A uz vođu, ne brane baš ni one koji su se na hoklicama i šamlicama poređali i ogrozdili oko trona, maštajući da i oni jednog dana sednu na presto, ako vođa, daleko bilo, ikada posustane pre svršetka sveta. Pa je jedinka iz Trstenika predložila uvođenje novog krivičnog dela koje bi glasilo "Napad na psihički integritet i spokojstvo člana porodice predstavnika najviših državnih funkcionera". Puka je koincidencija što je dopuna krivičnog zakonodavstva ovim delom predviđena u trenutku kada je psihijatrijska klinika Laza Lazarević pretvorena u kovid bolnicu, a za to vreme ova respektabilna klinika sa sve pacijentima je izgleda izmeštena pod kupole onog što se nekada zvalo Narodna Skupština.

Ovo je idealan trenutak da bezuspešno lečeni radikali u dva broja manjim odelima evropskog kroja, kojima su kroz revere umesto bedža sa likom Vojislava Šešelja kroz istu rupicu, trapavo i brzopleto udenuli bedž sa likom Donalda Trampa, sada izglasaju ovaj zakon. Pa zar nije italijanski uzor naših jediniki, koji je pre skoro čitav vek voleo da ga zovu vođa, pardon Duče, odmah posle Marša na Rim oktobra 1922. u osvojenom Parlamentu Italije doneo isti Zakon. Zakon o zaštiti Vođe, pardon Dučea. Nije li i onaj drugi uzor iz Minhenske pivnice, odmah pošto je objedinio funkciju kancelara i predsednika i sebe proglasio vođom, pardon Firerom, u Rajhstagu doneo zakon koji je imao za cilj da kazni sve one koji su ismevali ovu grotesknu pojavu sa karikaturalnim brkovima, koja će preko noći postati ishodište največeg zla u istoriji sveta.

Prvo je donet zakon o Zaštiti vođe, pa su nikla mesta na koja su sabrani oni koji su se ogrešili o zakon. Prvi koncentracioni logor Dahau, formiran je mesec dana po donošenju Zakona o zaštiti lika i dela Firera. Posle su takvi logori nicali širom Nemačke, Poljske i drugih država. Jer Firera su po mišljenju nacista ugrožavali i komunisti, socijaldemokrate, denohrišćani, a potom su neprijateljima proglašeni i drugi. U početku oni Nemci koji nisu bili dovoljno Arijevci po vođinom shvatanju, a potom i čitavi narodi. Jevrerji, Romi, Sloveni. Odbrana vođe od onih koji su shvaćeni kao pretnja po njegov, sa aspekta medicine već tada upitni psihički integritet, završila se milionima ubijenih.

Dok naprednjaci kao samoodabrana vrsta koja je po njihom sopstvenom uverenju izabrana da preživi epidemiju, sebi uveliko zavrću rukav ne bi li se vakcinisali, od nepodobnog naroda se očekije da ćutke zavrne rukav, kako bi im odabrani i pelcovani istetovirali broj ispod podlaktice. Jer šta će vakcina onima koji ne poštuju to što su živi zahvaljujući Vođi, iako je svakom dobronamernom čoveku jasno da bi bilo više vakcina, da je bilo manje vazelina.

Neposredno pre svrgavanja sa vlasti Slobodan Milošević je nameravao da donese Zakon o terorizmu, po kome bi organizaciju OTPOR! i neke političke stranke stavio van zakona. Posle samo četiri meseca iz blaženog sna probudila ga je grmljavina miliona ljudi sa ulica i trgova slobodne Srbije.

Naši Vazelinovići su nepogrešivo krenuli putem kojim su išli svi tirani kroz istoriju. Kaligula je na primer i svog konja proglasio senatorom. E da može da vidi ono što se u Srbiji nekada zvalo Skupštinom. Kaligula je imao samo jednog konja za senatora. U Srbiji konji vrani Tome Rosandića stoje ispred zgrade Skupstine, jer unutra izgleda da više nema mesta.

No, nada i vera nam neće presahnuti. Proći će i i korona. I bez vakcine. Bolnica Laza Lazarević će se iz kovid sistema vratiti lečenju psihijatrijskih bolesnika. Za neke bolesnike neće trebati ni uput. Samo neka umesto uputa ponesu predlog ovog zakona i svoja slična pisanija. Takve su do nedavno primali kao hitne slučajeve.

Do tada će se umesto Vazelinovića, psihičkim integritetom državnog pacijenta No1. pozabaviti i struka.

A onda će i za napaćeni narod nastupiti vreme mira i spokoja. Baš kako i zakon glasi.

Samo neće moći svi da se izvuku na Lazu. U ostalom Zabela i onako ima veče kapacitete!

Zato nek zagrmi Srbija, da bi izelčili naše pacijente.

Srđan Milivojević. građanski aktivista i član Glavnog odbora Demokratske stranke