ZABAVA ZA JEDNOG ČOVEKA Tužni cirkus mučnine i gađenja

Ako se pitate čemu ova fotografija poslanika sa maskama na licu, pružiću vam objašnjenje. Bolje bi bilo da ih i ne skidaju, već priljube uz usta da ne mogu više da seju mržnju, uvrede i laži prema svakome ko drugačije misli.

Godinama slušam samo i Đilasu, Šolaku, Jeremiću, Obradoviću. Doduše malo su poslanici radili na sebi (dobili instrukcije), pa dodali i poneke ljude iz javnog života. Neke koji su obeležili kulturni život ove zemlje, kao i neke lekara koji su na prvim borbenim redovima protiv ove pandemije.

Ukratko, na meti su svi koji ne veličaju velikog vođu i njegove mitomanske priče.

I dok veliki Majstor iluzije neprikosnoveno vlada svojim podanicima i javnim servisom, istovremeno na malom broju nezavisnih medija mogu da se pročitaju sledeće činjenice.

Pretplata za RTS, Vašeg prava da ne znate ništa je poskupela na 299 dinara. Ne 300, psihološki, marketinški bolje zvuči 299.

Voleo bih da se podsetimo reči nekadašnjeg potredsednika vlade , a danas Predsednika svih građana Srbije.

Ni po jada da je ovo samo jedno od obećanja koja su data građanima Srbije.

Sećam se i najave čuvenog hapšenja žutog tajkuna Miškovića:

Ne bi bilo loše da se podsetimo i kako smo po rečima predsednika postali ekonomski tigar.

To najbolje na svojoj koži osećaju srpski poljoprivrednici.

Ali, jedan recept glavnog kuvara srpske političke scene, nekako stalno prolazi.

Ovih dana, do nas narodni poslanici zamajavaju svojim udvoričkim govorima, prođe i ova odluka.

Predaja elektroenergetskog sistema na severu Kosova i Metohije zajedničkom sistemu samoproglašenog Kosova i Albanije.

Nisam političar, a nisam ni blizu tako pametan kao najmudrija glava Srbije, ali mi nije jasno šta je Srbija dobila ovim.

Šta su građani dobili predajom međunarodnog telefonskog broja Prištini?

Šta smo dobili predajom sudova i zdravstvenog sitema prištinskim vlastima?

Šta su to dobili građani sa severa Kosmeta povlačenjem bezbedosnih struktura?

Sve mi se čini da smo dobili jedno veliko NIŠTA. A nekako ni onaj koji bi to trebalo da nam objasni, mudro ćuti.

Na žalost naših sunarodnika na severu naše pokrajine, vlast i kontrolu su preuzeli kriminalci i prištinske vlasti.

Onaj koji se za sve pita, kao da je dobio ono što mu je jedino i bitno.

Da međunarodni zažmure od diktature koja se sprovodi u Srbiji. I to sve brutalnije.

Bacanjem sitnih mrvica, podelom funkcija ova hobotnica još uvek opstaje. Na žalost građana, nažalost svih onih koji žive dan za danom.

Kako mu to uspeva. Možda bi odgovor na to pitanje mogao da da nekadašnji najbolji sidraš sveta Aleksandar Šapić.

Nekadašnji vaterpolista i ponos nacije, sada omiljeni predsednikov opozicionar, koji je prešao „spušteni cenzus“ na veoma sumnjiv način.

Nekada borac u bazenu, sada najbolji predsednikov drug.

Šapić: Najviše bih mogao da pružim kao gradonačelnik Beograda

Kako sve to ovde uspeva? Ucenama, pretnjama gubitkom radnih mesta, podelama funkcija koje donose izdašne prihode.

Govorom mržnje prema svima koji misle drugačije. Svojom glavom.

Ne smemo da zaboravimo i ono po čemu su narodni poslanici najprepoznatljiviji, a to je "MANTRANJE".

U figurativnom smislu ova reč iznačava: uobičajenu, bezbroj puta ponovljenu parolu, izjavu ili laž.

Pitate se, šta nam je činiti, šta uraditi?

Citirao bih jednog od najvećih imena srpskog glumišta, nedavno brutalno izvređanog od strane jednog od vodećih MANTRAŠA.

Dragan Bjelogrlić: Građani Srbije, ne dozvolite da nas oni kojim je stalo samo do sebe i svojih funkcija svađaju, dele ili razjedinjuju.

Gospodo iz opozicije, voleo bih da i do vas dopru ove Draganove reči.