REČ PROFESORA Dijalektika i pandemija

Osim Srbije, samo još pet zemalja u Evropi može da se pohvali da je ovaj pokazatelj manji od 1 odsto. Čak ni njegov brat ne može da se diči time. Procenat smrtnosti u Kini je veći od 5 odsto.

Dijalektika se negovala i izučavala u ono doba koje se danas naziva mračnim. Učila se čak i u gimnaziji. Verovatnoća da danas ima velikih umova, sposobnih da objasne suprotnost (možda je bolje reći: apsurdnost) ovih podataka, infinitezimala je višeg reda. Ali, ako se malo pažljivije pogleda, dijagram koji uporedno prikazuje kako se tokom trajanja epidemije menjaju ukupan broj zaraženih i smrtnost (čija vrednost se svakog dana krupnim ciframa ističe na sajtu ministarstva za zdravlje Srbije), neka zapažanja vode do interesantnih zaključaka...

To što je smrtnost, izračunata kao procenat ukupnog broja umrlih u odnosu na ukupan broj zaraženih, strmoglavo težila na dole i onda kada je ukupan broj zaraženih strmoglavo rastao, stvar je računice i logike.

Ono što svakom može da padne u oči je, kao prvo, činjenica da se ovako definisana smrtnost menja u "talasima". Ispada da je portpalorka Svetske Zdravstvene Organizacije pričala napamet kada je 28. jula rekla da se sve odvija u samo jednom velikom talasu. A i predstavnik SZO kada je u novembru predvideo treći talas pandemije u Evropi tek početkom 2021. godine.

Kao drugo, to „talasanje“ krive smrtnosti prati „talasanje“ krive ukupnog broja zaraženih. Tačke na ovoj krivoj zaokružene ružičastom bojom označavaju dane kada je registrovan minimum dnevnog priraštaja broja zaraženih. To su dani kada nagib krive ukupnog broja zaraženih (koji je neopadajuća veličina) prestane da se smanjuje (teži nuli) i počinje da raste. Rečeno u žargonu današnje terminogije, tada se završava jedna ofanziva u ratu sa korona virusom i započinje nova.

Sve u svemu, ovaj dijagram „nepobitno“ navodi na zaključak da su promene smrtnosti posledica mutacije virusa. O mutaciji odavno pišu ugledni naučni časopisi kao što su Kurir, Informer, Blic, Novosti... Doduše dokazi nisu dokazani.

Još u maju je Blic objavio „Korona virus je definitivno mutirao, zaključak je svih novih studija, ali se rezultati o opsegu i brzini mutacija i dalje ne poklapaju“. Jedno zajedničko istraživanje Amerikanaca i Engleza identifikovalo je 14 mutacija korona virusa za koje se činilo da su „zaraznije od verzije koja se širila Vuhanom u ranim danima pandemije“. Da su istraživanja vršena samo u Laboratorijskim uslovima napomenuto je onako, uzgred.

Iako su naučnici Škotske zaključili da „trenutno cirkuliše samo jedna vrsta virusa“, zahvaljujući naporima kriznog štaba Srbije, esperimentalno je dokazano da mutacije postoje, jer se smrtnost korona virusa menja (mutatio lat. menjati). A ispitivanje je vršeno na uzorku od 226.204 lica.  To, nesumnjivo zaslužuje ordenje. Nekome će možda i da padne na pamet da bi valjalo da NjEGA, kao idejotvorca svih naprednih zbivanja u zemlji Srbiji, treba predložiti za Nobelovu nagradu. Bar je viši od Trampa. A možda i uspe.

Međutim, na osnovu ovog dijagrama sledi da je u Srbiji virus, od kako je napao, mutirao šest puta, a univerzitski koledž u Londonu (UCL) je identifikovao 198 mutacija? Portal Worldometer pokazuje da se dva slučaja mutacije ljudskog roda registruju u svakoj sekundi (otprilike toliko se beba rodi u svetu, a kažu da nema dva jednaka ljudska bića na ovoj planeti).

Sve u svemu, izgleda ništa od Nobela.

Al' ordenja ima kol'ko mu se 'oće.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji