Zloupotreba službenog položaja u funkciji punjenja budžeta

Naređenje - izvršenje. Poznato još iz doba "Žute grede" i čuvene naredbe "policijo, postupi po naređenju", da bi kulminiralo nečuvenom policijskom torturom i batinanjem građana Beograda u vreme julskih protesta protiv namere diktatora da vrati pojedine epidemiološke mere, gle slučajnosti – baš nakon okončanih farsističkih "junskih" izbora.

Tako su "saobraćajci" krenuli da vijaju građane Srbije svuda i na svakom mestu, trudeći se da u matičnu stanicu donesu što veći broj dokaza svoje revnosti u službi. Iz izvora unutar policije, čuje se podatak da postoje kvote koliko pojedinac u policiji treba da doprinese budžetskoj zakrpi, a ispunjenje kvote, ili prebačaj, biva nagrađeno.

Po rečima ministra Siniše Malog, budžetski deficit Srbije je najveći u poslednjih 20 godina. Uredbom vlade Srbije o rebalansu budžeta planira se da razlika između budžetskih prihoda i rashoda bude 380 milijardi dinara, tj. 3,24 milijarde evra ili 6,9 procenata BDP-a. Pravi parametar "zlatnog doba" i "najjače ekonomije".

Ovakve neformalno-formalne smernice rada saobraćajnoj policiji, izgleda su signal onima koji do sada (valjda) nisu učestvovali u nekažnjenom prebijanju građana, da se dokažu, shodno prilici i mogućnostima.

Sudeći po ponašanju nekoliko nedelja unazad, "saobraćajci" su krenuli da se u službenoj dužnosti bahate do krajnjih granica, ne mareći za zakone i policijske pravilnike na snazi, pri tom ne vodeći računa ni o sopstvenoj, ni o bezbednosti građana. Važno je dokazati se u "službi", pa makar i po cenu izazivanja opšte opasnosti i situacija rizičnih po život građana. To, što je policija u "službi" tih istih građana koje je krenula da maltretira suprotno zakonima i pravilnicima na snazi, a ne u službi nasilja i diktature, "saobraćajcima" (i njihovim ostalim kolegama), još uvek nije jasno.

Evo jedne od klasičnih zloupotreba kojima se protivzakonito služi saobraćajna policija, najčešće PU Jug, Ljermontova 12a, za koju je nadležan v.d. načelnik Uprave saobraćajne policije za grad Beograd, pukovnik policije Nedeljko Munjas.

Pisanje prekršajnih naloga za navodno prelaženje kolovoza van pešačkog prelaza - Svim građanima Beograda, treba da bude jasno da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZoBS), jasno pravi razliku između kolovoza i puta. To je regulisano Članom 7, tačkama 2, 10, 24. S tim u vezi, u Beogradu praktično da nema zakonski obeleženog puta, osim auto puta, deonice kroz Beograd. Na prilazima Beogradu postoje putevi iz raznih putnih pravaca, ali se ulaskom u gradsku zonu pretapaju u kolovoze.

I tu kreće teška policijska zloupotreba ZoBS-a, jer građani u principu nisu dužni da prepoznaju ovu razliku, koju "saobraćajci" obilato zloupotrebljavaju. Član 96, st.1., izričito nalaže da je "pešak dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način". Dakle, pešak mora kolovoz preći najkraće i bezbedno, što je stvar njegove slobodne procene. Stav 3. istog člana predviđa da "je pešak pri prelaženju puta sa pešačkim prelazom, dužan da se pri prelaženju tog puta kreće tim prelazom, ... ako nije udaljen više od 100 metara".

I upravo to "saobraćajci" zloupotrebljavaju, prelaženje kolovoza van pešačkog prelaza, koji se nalazi manje od 100 metara od mesta "nedozvoljenog" prelaska. Koliko je poznato u praksi, nikada nijedan policijski službenik ni državni organ, nije na zakonom propisan način izmerio da li se obeleženi pešački prelaz nalazi udaljen više, ili manje od tih propisanih 100 metara. A Zakonom o merama i mernim jedinicama i Zakonom o metrologiji, propisan način nalaže merenje baždarenim instrumentom za merenje na licu mesta i posedovanje certifikata i atesta o merenju i korišćenom mernom instrumentu.

Ovako, ili onako, Zakon o prekršajima, čl. 21, st.1., predviđa i mogućnost "neotklonjive stvarne zablude", t.j. pešak je doveden u zabludu da li prelazi kolovoz ili put, da li je dužan da pređe najkraćim putem ili pešačkim prelazom i koliko je stvarno pešački prelaz udaljen od mesta prelaska.

Dakle, postoje barem 3 zakonska osnova koja pešaku omogućavaju da pređe kolovoz van pešačkog prelaza, pa makar prelaz bio u blizini.

Saobraćajna policija zloupotrebljava i još jedan metod varanja građana, koji je najopasniji od svih.

Službenim vozilom se parkiraju preko celog pešačkog prelaza i na taj način onemoguće pešački prelazak u skladu sa zakonom, a potom pišu prekršajne naloge za nepropisan prelazak kolovoza, čl. 333., st.1., tačka 54. Pri tom se naravno pozivaju na navodnu mogućnost kršenja ZoBS-a, jer su na "službenoj dužnosti".

Policijski "Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima", članom 7. izričito propisuje "u vršenju poslova kontrole saobraćaja policijski službenici nastoje da u što manjoj meri ometaju učesnike u saobraćaju, kao i da ne prouzrokuju poremećaj saobraćaja i da kontrolu vrše na bezbedan način po sebe, lica nad kojima se vrši kontrola i druge učesnike u saobraćaju", što u praksi iznuđivanja novca od građana u cilju punjenja budžeta, nije slučaj!

Treba napomenuti da u policiji uopšte, pa tako i u saobraćajnoj policiji, još uvek postoje ljudi kojima se gadi ovakva zloupotreba službenog položaja iz Krivičnog zakonika, čl.359, st.1., ali koji iz straha za golu egzistenciju zaziru od upotrebe člana 33., st.11 Zakona o policiji, koji im nalaže obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i prijavu korupcije.

Služba unutrašnje kontrole policije je upoznata sa delom gore navedenog repertoara zloupotreba i protivzakonitog ponašanja saobraćajnih policajaca. Ovih dana će dobiti dodatni video i foto materijal kojim se dokazuju svi gornji navodi u celosti, pa ostaje da se vidi da li će kao i do sada prijave za nezakonito postupanje prosleđivati na dalju obradu u matične uprave i stanice gde se isti razvodne i nestanu, ili će stvar preuzeti u svoje ruke, kako bi po zakonu trebalo da bude.

A dotle, ostaje nam da se kao građani pridržavamo zakona i pokažemo bahatima kako treba da bude uređena naša država. Ako to ne pomogne, ne preostaje nam drugo nego da se za svoja prava borimo svim sredstvima koje nam Ustav propisuje. Policiju i pravosuđe moramo iz ruku partijske i bratijske mafije prevesti u službu građana.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a