U METU U politici ne postoje stari i novi ljudi

Koren svega je, po mom mišljenju, u naučenom kultu Vođe, na čemu se radilo decenijama, naravno, gde jedan ogroman broj ljudi bukvalno čeka Mesiju da ih povede u neki zamišljeni spas.

Naše društvo je duboko kriminalizovano i korumpirano, a državne institucije zarobljene do te mere da građani pre biraju da se obrate medijima ukoliko su ugroženi na bilo koji način.

Neće se nikada pojaviti Merlin koji će čarobnim štapićem sve popraviti i povesti nas u blagostanje. Istina je da nam, i nakon promene vlasti, predstoji jedan izuzetno mučan period u kome će se od svakog od nas zahtevati da doprinese kolikom tolikom boljitku.

Takođe je i istina da nijednu političku opciju ne čine samo javnosti vidljivi lideri nego veliki broj ljudi koji u svojim sredinama i te kako rizikuju i svoju bezbednost i mir svoje porodice i koji ulažu puno truda i puno vremena da doprinesu i pomognu.

Razumem razočaranje, razumem razloge za gubitak i vere i poverenja, znam da je sam pojam "politika" uprljan do te mere da se danas, a da bi se iskazao kvalitet, koristi rečenica "Nisam član nijedne političke stranke".

Politika je sredstvo kojim se mogu činiti velike stvari, ali istovremeno i jedini način upravljanja državom koja pretenduje da ne bude pleme. Zamislite, imate moć da svojim radom doprinesete boljem životu ogromnog broja ljudi i da direktno utičete na rešavanje njihovih problema. To je čast za svakog ko ima iole zdrav razum ili pak dovoljno razvijenu svest i savest.

To je politika.

Radila sam par godina kroz nevladin sektor, kroz građanske inicijative, pokušavala da pomognem, pokušavala da promenim - uspevalo je, ali samo kada su u pitanju bili pojedinačni slučajevi. Udarila sam u zid i shvatila da ne mogu na taj način da pomognem dovoljno jer je neophodno da sistemski rešimo probleme. Od pre godinu dana sam deo političke stranke, upravo iz tog razloga. Smatram sebe novim čovekom u politici, ali to baš i nije istina, koliko vidim.

Iz ličnog iskustva mogu da vam kažem da "nov čovek" u politici traje najviše tri meseca. To je period dovoljan da se na njega, ukoliko je dovoljno vidljiv, sruči gomila laži, uvreda, tekstova tabloida, skaradnih konferencija, pronesu ga kroz blato skoro pa preko noći, izmisle mu afere, dogovore, poslove, napadnu ga protivnici, a napadnu ga i konkurentni saradnici ponekad, odvoje prijatelje, zabrinu porodicu.

Tri meseca i on više nije "nov" čovek nego "čuo sam o njemu" čovek. I nije više bitno da li si pre toga bio humanista, stručnjak u nekoj oblasti, dobar sportista, poštovan komšija, dragi školski drug. Ne. Ništa ne bude više bitno. Jer ti si političar. A to je ružno.

Zašto uopšte prizivamo nove ljude kada ćemo ih dočekati da ih razapnemo?
Zašto se uzdamo u nove ljude kada se nećemo ni potruditi da ih upoznamo?
Zašto vapimo za novim ljudima kada nećemo biti spremni da ih branimo?

Vidite, u politici ne postoje novi i stari ljudi.

Postoje samo ljudi koji žele da založe sebe za opštu korist i postoje oni koji žele da opštu korist menjaju za ličnu.

Ostatak posla je u tome da ih prepoznamo.

 Irena Živković, predsednica Inicijativnog odbora Stranke slobode i pravde u Boru