Policijske laži i brutalnosti: Srednjoškolcu polomili ruku, pa ga optužili za nasilničko ponašanje

Od 29. juna do 7. jula 2025. godine u Srbiji je privedeno više desetina građana zbog učešća u studentskim protestima i blokadama saobraćajnica. Većini su izrečene prekršajne prijave za remećenje javnog reda i mira ili nepostupanje po naređenju policije.

Nekolicini su određeni pritvori - trojici građana iz Čačka 48 sati, dok su dvojica demonstranata iz Beograda sklopila nagodbu sa tužilaštvom i priznala krivicu.

Privedeni su studenti, srednjoškolci, aktivisti, ali i profesori i novinari. Više advokata ukazalo je na nezakonitosti tokom privođenja - od nelegitimisanja policije do uskraćivanja prava na advokata.

U većini slučajeva pokrenuti su prekršajni postupci, dok su krivični retki i odnose se na dela poput nasilničkog ponašanja i pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Sudski postupci su u toku.

Advokatica Ljiljana Borović Marjanović kaže da njena kancelarija trenutno zastupa više građana koji su uhapšeni tokom i nakon protesta krajem juna. Među njima je, kako navodi, četvoro studenata optuženih za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja, u vezi sa krivičnim delom pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka, kao i više studenata kojima se na teret stavlja nasilničko ponašanje na javnom skupu 28. juna.

- Zastupamo i jednog aktivistu zbog optužbi da je izazivanjem panike i nereda ugrozio sigurnost predsednika Republike. U Novom Sadu zastupamo učenika četvrte godine srednje škole, koji je zadobio prelom ruke usled prekomerne upotrebe sile prilikom hapšenja, i koji je više sati bez lekarske pomoći držan u policiji, a potom i optužen za nasilničko ponašanje - navodi Borović Marjanović.

Kako kaže, njena kancelarija zastupa i dva univerzitetska profesora, kao i novinara koji je pretučen tokom izveštavanja sa izbora, navodno od strane člana SNS-a Lj. K., protiv koga je prethodno podneta prijava i zbog napada na novinara N1.

- Branimo i više građana koji su optuženi za saobraćajne prekršaje koji po zakonu ne postoje - poput više prelazaka pešačkog prelaza u toku dana - dodaje ona.

Borović Marjanović upozorava da su svi postupci puni nepravilnosti - privedeni nisu znali zašto su uhapšeni, policajci se nisu legitimisali, a kontakt sa advokatom uspostavljen je tek po isteku zakonskog roka. Navodi da su njeni klijenti dobijali rešenja o zadržavanju sa netačnim vremenima i nepotpunom dokumentacijom, te da su odbili da ih potpišu uz napomenu o razlozima.

Posebno ističe slučaj aktiviste kome je, i pored odbijanja sudije da mu odredi pritvor, isti kasnije ipak određen po žalbi tužioca, od strane veća na čijem čelu je predsednik Višeg suda u Beogradu.

- Apelacija je kasnije ukinula i pritvor i kućni pritvor, kao i zabrane korišćenja interneta i telefona. Slična situacija sada se dešava i sa studentima uhapšenim 29. juna - tužilac se žalio 3. jula, a predmet je ponovo kod istog veća - navodi advokatica.

Dodaje da i dalje veruje da je u pitanju slučajnost, ali upozorava da sudije moraju biti nezavisne i nepristrasne.

- Samo tako možemo govoriti o zemlji u kojoj se poštuju zakon i Ustav - zaključuje Borović Marjanović.

Milena Vasić iz YUKOM-a navodi da su tokom i nakon protesta građani prijavljivali brojne povrede prava, pre svega od strane policije. Ističe prekomernu silu, nepropisno legitimisanje i verbalne sukobe sa građanima.

- Građani prijavljuju različite vrste kršenja ljudskih prava - prekomerna upotreba sile, nepropisno legitimisanje, vređanje i omalovažavanje od strane policije - kaže Vasić.

Sudski postupci još nisu počeli, ali je, prema njenim rečima, primetno da se piše veliki broj prekršajnih prijava.

- Još nemamo tačan broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, ali ih je znatno više nego krivičnih. Pojedine sudije odbile su da izriču kazne i prekršaje poslale na redovan postupak, što je pozitivan signal - navodi ona.

Dodaje da posle 28. juna više nije bilo pritvora, ali da taj podatak treba proveriti. Većina uhapšenih puštena je da se brani sa slobode.

- Pritvori su se uglavnom odnosili na Vidovdanski protest. Posle toga nismo imali prijave o zadržavanju - kaže ona.

Građanima savetuje da ne idu sami na proteste i da u slučaju privođenja zahtevaju kontakt sa advokatom i obaveštavanje bliskog lica.

- Bitno je da neko bude sa njima, da zabeleži ko ih privodi, gde ih odvode, da insistiraju na kontaktu s advokatom. Imaju pravo i da obaveste blisku osobu.

Upozorava da čak i minimalni fizički kontakt sa policajcem može biti tretiran kao napad na službeno lice, čak i ako nije bio jasno identifikovan.

- Bežanje i otpor nisu preporučljivi. I povlačenje za rukav uniforme može se tumačiti kao napad. Čak i ako se ne legitimiše, građanin snosi posledice.

Zbog toga poziva na oprez i dokumentovanje svake sumnjive situacije.

- Budite u društvu, pratite gde vas vode, beležite, fotografišite. To je jedini način da se kasnije zaštite vaša prava - zaključuje Vasić.