LIČNI STAV Srđan Milivojević: Postupi po naređenju

Naravno, zastao sam da pomognem ovim časnim ljudima. Povrativši nekako dah, straiji inspektor me pita:

"Srđane, pa kako smo dosli do toga da ja stojim ispred Skupštine i čuvam one koje bi trebalo da pohapsim, dok me kandidati za Zabelu teraju da hapsim i rasterujem one koji bi morali da budu u Skupštini."

Poznajem ogroman broj policajaca. I pripadnika žandarmerije. Poznajem heroje odbrane Srbije koji su ranjavani na Kosovu i Metohiji. Koji su upucavani od strane opakih vođa kriminalnih klanova, koji su svojim telima zaštitili nevine ljude u pokušaju da spreče pljačku ili ubistvo. Znam mnogo plemenitih ljudi koji nose uniformu, koji su položili policijsku zakletvu koji ni sekund nisu oklevali da skoče u ledenu reku ne bi li izbavili decu iz pomahnitale bujice, koji su uletali u oganj i dim kako bi spasili ljudske živote. Poznajem policajce koji su nalazili novčanike sa svežnjevima novčanica koji odgovaraju njihovoj višegodišnjoj plati, koje su ne oklevajući vratili očajnim roditeljima koji su decu poveli na lečenje u inostranstvo pa su u panici i žurbi novčanike i pasoše izgubili na aerodromu.

 Na žalost poznavao sam i one koji se nisu vratili sa Kosova i Metohije, koji su jednog jutra obukli uniformu, poljubili decu i otišli na posao, da se nikada više ne vrate. Kojima su tog dana deca postala siročad a supruge udovice. Koji su se upisali u Partenon srpskih stradalnika. Koji su postradali za Srbiju kojoj su nesebično dali sve, pa i svoj život, ne tražeći zauzvrat ništa.

I znam da su ti časni policajci većina u Srbiji. I da ih je sramota svojih kolega koji su se opredelili ne da se bore protiv mafije već da pređu na stranu naprednog mafijaškog kartela. Znam mnogo časnih i hrabrih policajaca koji svojoj deci neće moći da kupe nove patike ove jeseni kada im deca pođu u školu...ako školske godine uopšte i bude. Patike njihove dece su na nogama dece onih koji ovu zemlju besomučno pljačkaju, otimajući redom od svih nas: lekara, profesora, paora, penzionera, policajaca. Koje uprkos toga neki ljudi u policijskoj uniformi ne samo da revnosno čuvaju na vlasti, već se opredeljuju da im budu i saučesnici u uništavanju i pljačkanju države. Prljajući u službi zla i uniformu i obraz. Jer zlo zna da bude sjajno i gizdavo, zna da zaseni praznom sedefastom ljušturom u kojoj se ne nalazi ništa drugo do zjapeća čeljust nenasite zveri koja proždire sve što joj se nađe na putu dok na kraju ne satre i one koji mu služe.

 Za razliku od zla, dobro je nekada odenuto samo u kozju kostret, u zakrpljenu uniformu sa izbeldelim grbom Srbije, u pokislu i izbledelu košulju. Ali ispod te uniforme kuca veliko svetlo srce Sinđelića i Obilića koje Srbiju voli više od svega, ispod tog poniženog pogleda krije se pogled žandarmerijskog narednika koji sa majorom Dragutinom Gavrilovićem na dunavskom bedemu juriša u večnost sa imenom Srbije na usnama. Ispod tih tromih pokreta krije se vazda budna pozornost pandura sa Čukur česme spremnih da pod barjakom slobode povedu juriš. Ispod te skromne odežde je hrabro i čestito srce koje bdije na braniku otadžbine osluškujući kada će kroz tminu i mrak zagrmeti poklič slobode. Kada će se prolomiti komanda da se skine jaram mafijaškog ropstva sa grbače našeg naroda. Kada će narod pozvati svoju policiju da stane na njegovu stranu i obračuna se sa naprednim mafijaškim zlom. Odlučno, hrabro i bez kompromisa. A zajedno sa njim i sa mangupima u svojim redovima. Koji služe zlu a ne građanima i državi.

Za taj dan žive svi građani ove zemlje i svi policijaci koji ne žele da trpe poniženje, koji neće da žmure pred kriminalom i orgijanjem mafijaških klanova. Tog dana neće biti nikoga ko će reći nemoj njega, on je to morao da radi zbog dece, zato što mu supruga ne radi, nije imao od čega da zivi. Pita li neko od čega zive policajci koji su dobili otkaz jer su nameravali da hapse mafijaše i kriminalce a ne da ih obezbeđuju. Od čega žive suspendovani čestiti pripadnici policije i bezbednosnih službi koji su progovorili o onome o čemu je tužilaštvo u ovoj zemlji zaćutalo.

Dolazi čas i već je nastao, kada će policija postupiti po naređenju svog naroda i svoje savesti, kada se policija neće postrojavati pred mafijaskim konkubinama, pred naprednim starletama i kupcima diploma, pred onima koje treba da hapse a ne da se pred njima stoji mirno. Tog dana pod barjakom slobode policja će sa svojim narodom stati u stroj Srbije kako bi u ovoj zemlji jednom za svagda odvoji dobro od zla, pravdu od nasilja, poštenje od izopačene pokvarenosti. Tog dan svako će moći da se opredeli. Da li želi da bude pod komandom slobode, pravde i svoje savesti ili pod komandom mafije.Ova zemlja će pobediti naprednu mafiju. U rukama građana Srbie lepršaće zastave slobode i pobede, u rukama policije lepršaće zastave časti. I zato policijo postupi po naredenju koje ti izdaje savest a ne mafija.