VIKEND KOLUMNISTA DIREKTNO Кriza nije samo problem, već i šansa

Međutim, moje sumnje idu u drugom pravcu: da će po uspešno završenoj borbi protiv nove zarazne bolesti svetska civilizacija nastaviti sve po starom, posebno kada je u pitanju neoliberalna ekonomska mantra. Ili – što bi bilo još opasnije – da će se ova vanredna situacija na svetskom planu iskoristiti kao vežba za još radikalnije oblike ugrožavanja ljudskih prava i širenje totalitarizma raznih vrsta.

A zapravo bi ova svetska kriza mogla biti ne samo ogroman problem po zdravlje stanovništva i ekonomski opstanak već i veliki nauk i šansa.  Pre svega, u sferi duhovnosti i smisla života. Da malo zastanemo i zapitamo se: Gde jurimo? Šta je najvažnije u životu? Šta su prioriteti? I da ih odredimo iznova i postavimo kako treba. Ova kriza bi umesto razularenog individualizma i materijalizma mogla da dovede do promene svetske paradigme i uspostavljanja novog sistema vrednosti u kome bi na prvo mesto ponovo došle prave vrednosti poput odgovornosti, brige o bližnjem svom i solidarnosti, ili bio obnovljen značaj tradicionalnih zajednica kao što su brak, porodica, verska zajednica, nacija, država, ekonomski patriotizam... Кućna izolacija i za nekoga prisilni povratak porodičnoj zajednici definitivno je dokaz da u svakom zlu ima i neko dobro.

Zasigurno nikada ne bismo izdvojili ovoliko vremena jedni za druge, a kamoli da bismo ovoliko razmišljali o potrebi šire društvene solidarnosti. Pandemija se pokazuje kao gorka učiteljica života – samo da mi budemo ozbiljni učenici.  Ovo je poslednji čas da shvatimo da domaći ekonomski interesi moraju doći u prvi plan i da ne smemo dozvoliti da strane banke i multinacionalne kompanije okupiraju našu državu dok domaća privreda i poljoprivreda propadaju. Upravo suprotno, sve snage države treba da rade za domaće preduzetnike i nova radna mesta u domaćoj proizvodnji i uslugama. 

Ova kriza podseća da ne možemo bez sela i poljoprivrede. Ne samo da se život na selu u ovim vanrednim okolnostima pokazao kao slobodniji i manje zdravstveno rizičan, već je sopstvena proizvodnja zdrave hrane zalog i opstanka nacije i zdravstvene bezbednosti u celini. Tu je sada otvoren prostor ne samo za stvaranje najvećeg broja realnih novih radnih mesta već i za obnovu i razvoj seoskih zadruga, porodičnih firmi i prehrambene industrije. 

Važna pouka koju je donela ova kriza jeste i da smo se grdno ogrešili o najvažnije profesije u našem društvu, a iznad svega zdravstvene i prosvetne radnike, vojnike i policajce. Posebno kad je teško, a i u redovnim okolnostima, njih i njihovu ulogu i značaj ne može ništa da zameni. Bez stručnih ljudi i struke sistem ne postoji i trebalo bi izvući ovu pouku da njihov autoritet i svakovrsna podrška njima moraju da budu mnogo veći u budućnosti.  I konačno, ova kriza je pokazala da moramo imati normalnu vlast.

Jer, ako jedna vlast nije normalna – to se posebno očituje u vanrednim okolnostima, a to onda može biti pogubno po naciju. Zato prva mera koju kao narod moramo doneti nakon završetka ove krize - da bismo uspešno otklonili njene posledice - jeste promena vlasti.