SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Parlamentarni brlog

Pa i takav parlamentarni brlog je mnogima privlačan i ne bi se mogućnosti da sede u njemu nikada odrekli. Po cenu svega. Jer biti narodni poslanik je ozbiljna privilegija u ovako razorenom društvu. Posebno što samostalno raspolaže svojim mandatom, pa samim tim može da trguje s kim hoće i svoju visoku i redovnu platu uvećeva prema važnosti onoga o čemu se bude glasalo. Može da bude i vlast i opozicija istovremeno, bez obzira na čijoj je listi stekao zvanje narodnog poslanika.

Rasprodaja mesta u brlogu počela je objavom vlasti kako će spustiti cenzus sa pet na tri odsto. Kao jedan od odgovora na najavljeni bojkot izbora opozicije. Kao po komandi odmah se oglasila Gordana Čomić, narodna poslanica već skoro četvrt veka sa pričom o dve etike zbog koje je jednu prekršila da bi predložila da svi parlamenti u Srbiji imaju 40 odsto žena. Najpre o etici. Ne postoje dve, već samo jedna etika, a ona jasno kaže da ono što je uradila Čomićka je toliko neetično, da bi čak i oni koji su kupili svoje diplome to morali znati. Što se procenta žena tiče, da li to znači da ćemo u budućem parlamentarnom brlogu gledati još više raznih Vjerica Radeta, Maja Gojković, Marija Obradović, Ana Brnabić ili Jorgovanki Tabaković, a samim tim još više nasilja, uvreda, brutalnosti... Ili je ženska lista samo mamac da bi lakše prošao Miša Vacić, a Gordana Čomić zadržala svoje, decenijama dobro čuvano poslaničko mesto.

Javni pokušaji da po svaku cenu zadrže svoja mesta u parlamentarnom brlogu, posebno predstavnika opozicije koji svakodnevno pljuju i osuđuju bojkot, kao i ono što su njihove stranke izglasale, a preko Sporazuma sa narodom se i obavezale, za njih je postala istinska borba na život i smrt. Kao da su im preci ostavili skupštinsku klupu u nasleđe. Šta je to što toliko, kao opijum privlači ljude da se besomučno valjaju u skupštinskom blatu i da ne žele da vide dalje od sopstvenog nosa i stražnjice? Možda najbolji odgovor za to se nalazi u liku i delu Đorđa Vukadinovića, koji je osetivši sve mineralne vrednosti skupštinskog blata rešio da ide na izbore sa bilo kim ko mu može garantovati prolaz. Trenutno je na više nivoa u toku akcija "ko će udomiti Đoku".

Zato je bojkot čistilište. Bojkot je odbrana Karađorđa i njegovih junaka iz Marićevića jaruge. Izlazak na izbore je odbrana Karađorđeve šnicle u skupštinskom restoranu po povlašćenoj ceni. Bojkot je odbacivanje svih privilegija koje donosi mesto narodnog poslanika. Izlazak na izbore je prodaja svih etičkih normi za boravak u parlamentarnim brlozima, bili oni republički ili lokalni. Dok se narod prehranjuje u narodnim kuhinjama i na kazanima, narodni poslanici se baškare u skupštinskoj "all inclusive" varijanti. Bojkot je pokušaj da u Srbiji ponovo oživi Parlament i sve državne institucije. Izlazak na izbore znači produžetak kriminalne vlasti Aleksandra Vučića i da se nikad ništa ne promeni. Bojkot je solidarnost. Izlazak na izbore bezočna sebičnost. Pa, birajte.

Srbija svoj Dan državnosti dočekuje bez ijedne institucije u koju narod može imati poverenja. Gde su to nestali silni ustanici i ustavobranitelji po kojima je ovaj narod bio nekada prepoznatljiv? Blato, pa i ono parlamentarno jednom će se, ipak, osušiti. A onda, zna se!