UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Opozicija može da pobedi u bilo kom gradu osim u Šapcu i Paraćinu

U poslednjih nekoliko dana se povela debata oko toga da li opozicija možda treba da učestvuje na pojedinim lokalnim izborima i da kako se kaže „odbrani slobodne gradove“. Moglo se čuti i u raspravi „bojkot VS. izlazak na izbore“ da bi opozicija trebalo da izađe na lokalne izbore i da pokuša da osvoji neke gradove (neki optimističniji su pričali i o cifri od 20 plus gradova i opština), a neki su zagovarali isključivo da se izađe na lokalne izbore u slobodnim gradovima/opštinama/gradskim opštinama (Šabac, Paraćin, Stari grad). Iako nije doveo u pitanje svrsishodnost bojkota, nedavno je uvaženi kolega Savo Manojlović istakao da: „Ima smisla građanima Šapca pružiti šansu da odbrane tu vrstu slobode izlaskom na lokalne izbore, ali je to naravno stvar procene građana i ljudi koji vode ovaj grad.“

Moj stav je da bojkot mora biti potpun (nacionalni i lokalni nivo – svuda, u svim jedinicama lokalne samouprave i u svim gradskim opštinama u Beogradu), jer u suprotnom znači da se ili nešto kalkuliše ili da se uzimaju mrvice zarad ličnih interesa, a suštinski se u stvari otupljuje oštrica bojkota i stvaraju nove podele unutar opozicije.

Moglo se u prethodnom periodu sa više strana čuti da se pojedine stranke spremaju za lokalne izbore u nekim gradovima i opštinama i debata deluje da dobija kulminaciju. Ponavljam, moj stav je da opozicija mora bojkotovati izbore u svim jedinicama lokalne samouprave. Naravno, pitanje – zašto bi prepustili vlast SNS-u može da zvuči logično, ali u pitanju je viši i jači interes od vlasti u jednoj/dve, pa neka je i u 20 opština i gradova.

"Ne izlaze na izbore jer ne mogu da pobede"

Jedan od glavnih argumenata vlasti protiv opozicionog bojkota jeste taj da opozicija hoće da bojkotuje izbore jer ima nizak rejting i da zna da nema šanse - ne da pobedi, nego da ostvari iole pristojan rezultat i da zato ne izlazi na izbore. Upravo zato bi izlazak u npr. Šapcu, Paraćinu i na Starom gradu bio snažno oružje u SNS propagandi i dalo bi im mogućnost da konstantno pričaju upravo o tome. Ne moraju čak da budu ni ova tri mesta, izlazak opozicije na lokalne izbore bilo gde bi – dao bi im sanduke dodatnih šaržera za svako vatreno oružje kojim odavno i svakodnevno pucaju po opoziciji i po bojkotu.

U Šapcu, Paraćinu i na Starom gradu birači slobodno glasaju – da li?

Možda neće biti pritisaka na zaposlene u lokalnoj upravi, možda negde lokalne televizije objektivno, pravovremeno i istinito izveštavaju, možda neće biti SNS funkcionerske kampanje, možda je birački spisak sređen i možda će gradske i opštinske komisije maksimalno profesionalno odraditi svoj posao. Ali, vratimo se na najveći problem koji izbore u Srbiji ne čini poštenim – mediji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi. Siguran sam da se i u Šapcu, Paraćinu, na Starom gradu, kao i svuda u Srbiji – građani dominantno informišu putem RTS-a, Pinka, Hepija, O2 i Prve, da čitaju Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir i sl. Koliko god gradonačelnik i predsednici opština radili dobro i koliko god dobre usluge ove lokalne uprave isporučivale građanima, nemoguće je misliti da su u tim gradovima i opštinama građani objektivno informisani.

Takođe, deo zaposlenih u Šapcu radi u javnim preduzećima (državnim) i javnim službama na koje se može vršiti snažan pritisak. Nemojte ni pomišljati da baš u ovim jedinicama lokalne samouprave neće biti najviše džipova, batinaša, da se neće deliti „izborni pokloni i izborne koverte“ u najvećem obimu. Jeste situacija nešto bolja nego u ostatku Srbije, pa verovatno nego i u Beogradu, ali daleko od toga da će postojati slobodni izbori. Ne može postajati slobodan grad u ovako zarobljenoj i okupiranoj državi.

Pri tom, znamo koliko Vučića nerviraju upravo Zelenović i Šabac, Paunović i Paraćin, Bastać i Stari grad. Učiniće sve da ih „osvoji“ i u tome neće štedeti resurse (dozvoljene i nedozvoljene). Neće štedeti ni ljude, ni novac i neće se libiti ničega, baš u ova tri grada/opštine ili bilo gde da opozicija izađe na lokalne izbore. Jer želi da pokaže da može svuda da pobedi. Zato je hipotetički realnije da opozicija uzme bilo koji drugi grad ili opštinu, samo ne Šabac i/ili Paraćin. Ne zaboravimo i koliko bi konfuzno izgledala ta kampanja bojkota republičkih izbora u kombinaciji sa pozitivnom kampanjom na lokalnom nivou – prosto ne ide. Čak i podrška koja na lokalu postoji, slanjem međusobno isključivih poruka bi opadala. Opozicionoj sceni nije potreban još jedan nonsens poput „unošenja bojkota u parlament“.

Treba imati u vidu i to da ako se odluče za izlazak na pojedine lokalne izbore, da će osim onih šaržera u ruke SNS-a dati i mogućnost da Vučić i SNS u izbornoj noći budu pobednici. Pobeda nad opozicijom u Šapcu/Paraćinu ili na Starom gradu će zaista biti pobeda jer biste joj dali legitimitet svojim učešćem. „Nisu izašli nigde osim tamo gde su bili sigurni, a i tamo sam ih pobedio“ – zar već ne možete da zamislite izbornu noć. Delom poenta bojkota i jeste da izbori ne izgledaju kao da ima pobednika, da vlast „uživa“ u svojoj samostalnosti i pobedi na utakmici u kojoj protivnik nije ni postojao. A posle bi to morali da objašnjavaju međunarodnoj javnosti. Ovako im se daje prilika da ipak pobede to veče, a da on proslavi pobedu na nekoliko (naravno neslobodnih) lokalnih izbora, pa možda i dobije alibi pred delom međunarodnih aktera. Nije ovde samo poenta u ova tri grada/opštine, opet se ograđujem – svaki izlazak na lokalne izbore daje municiju u ruke SNS-u da nastavi da „tuče“ po opoziciji.

Bojkot je bojkot. Nema delimičnog bojkota ili bojkota svuda osim na par mesta. Oni koji odluče da izađu na lokalne izbore, njihove stranke moraju da ih sankcionišu i da se ograde od njih. Opozicija koja je već proglasila bojkot ne može da dopusti da se međusobno ruši. Svakako bi tenzije trebalo smanjiti. Ko želi da ide na izbore – neka ide. Ko je u bojkotu, mora biti u potpunom bojkotu.