Ovo su zahtevi koje je "Srbija protiv nasilja" poslala Ani Brnabić

- Uzimajući u obzir sistemski karakter zloupotreba i izgubljeno poverenje u izborni proces i institucije usled stalnih manipulacija, ucena birača i (redovnog) raspisivanja vanrednih izbora u korist stranke na vlasti, zloupotrebom demokratskih procedura i ustavnih ovlašćenja; Polazeći od toga da suštinske promene izbornih uslova zahtevaju reformu čitavog sistema organizacije vlasti i reformisanje svih državnih institucija, posebno onih koje imaju ovlašćenja vezana za izborni proces koje ne obavljaju povereni posao; - navodi se u tekstu predloga i dodaje se:

- Zabrinuti zbog činjenice da preostaje sve manje vremena za poboljšanje izbornih uslova u meri u kojoj bi omogućila legitimitet izbora, smatrali smo da je potrebno hitno sprovesti niz kratkoročnih mera koje bi uspostavile poverenje u integritet izbornog procesa, vladavinu prava i demokratske procedure u Srbiji, koje bi nadomestile propuste postojećih institucija ili ih naterale da obavljaju svoj posao.

Nakon toga su napisali da su predložili mere da sa realizacijom kratkoročnih mera počne pre održavanja narednih izbora. Te mere su:

Formiranje Komisije sastavljene od predstavnika vlasti, opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva koja će imati nadležnost da vrši kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom, stalnu kontrolu i reviziju biračkog spiska u cilju njegovog usaglašavanja sa stvarnim stanjem (u skladu sa preporukom 4);

Profesionalno i odgovorno izveštavanje na javnim servisima, kao i emitovanje programa u kojem bi učesnici izbora imali priliku da budu ravnopravno predstavljeni, odnosno osiguranje da u udarnim terminima u informativnom programu javni servisi istinito i nepristrasno izveštavaju o aktivnostima svih učesnika izbornog procesa, kao i da javni servis istinito izveštava o izveštajima ODIHR-a, CRTE i ostalih aktera koji su svedočili o nepravilnostima uočenim na izborima održanim 17.12.2023 (u skladu sa preporukama 7, 18 i 19 iz konačnog izveštaja ODIHR-a iz 2023. godine, ali i preporukama 18 i 20 iz 2022. godine i preporukama 22 i 23 iz 2020. godine);

Održavanje svih lokalnih izbora u onim opštinama i gradovima gde treba da se raspišu izbori, a nisu održani u decembru 2023. godine, u isto vreme sa izborima za Skupštinu grada Beograda (s obzirom na to da do raspisivanja izbora za Skupštinu grada Beograda nije došlo do unapređenja izbornog procesa uz ispunjenje preporuka ODIHR-a kroz inkluzivni konsultativan proces kako stoji u preporuci 1).

Zbog toga opozicija okupljena oko SPN predlaže:

1. Obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom, i to zbog toga što pravni okvir za sprovođenje tih izbora još uvek nije dogovoren usled neispunjenja preporuka ODIHR.

2. Pripremu neophodnih izmena propisa u cilju efikasnog sprovođenja preporuka ODIHR-a, kroz inkluzivan i transparentan proces, u skladu sa prioritetnom preporukom br. 1 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine.

3. Dogovor o jedinstvenom terminu održavanja beogradskih i drugih lokalnih izbora, nakon što usvajanja zakonskog i podzakonskog okvira.

4. U što kraćem roku razraditi nužan zakonski osnov za formiranje i funkcionisanje Komisije radi vršenja uvida, revizije i kontrole Jedinstvenog biračkog spiska.

- Tek na osnovu posebnog zakona koji bi usvojila Narodna skupština je moguće da sama Komisija bude formirana. Ovo je neophodno zbog jasnog zakonskog osnova nadležnosti Komisije kako bi ona zaista imala mogućnost kontrole biračkog spiska, uključujući i ovlašćenja da izvrši uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i proveri ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine. U skladu sa preporukom 4, Komisija mora da uključi predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva i da donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije - predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog društva - navodi se u tekstu predloga.

Kako se navodi u tekstu, u pogledu revizije i kontrole biračkog spiska opozicija predlaže sledeće: da Komisija ima nadzor na biračkim spiskom i tokom sprovođenja predstojećih izbora, da se omogući članovima izbornih komisija uvid u delove elektronske baze biračkog spiska za teritoriju u nadležnosti te komisije, uključujući i sve izmene, da se izmeni zakon tako da se promene u evidenciji prebivališta evidentiraju u Jedinstvenom biračkom spisku nakon 12 meseci nakon promene prebivališta u cilju uspostavljanja poverenja građana u tačnost biračkog spiska i povećanja poverenja javnosti, u skladu sa preporukom 4 ODIHR-a.

Navode i da je potrebno redovno objavljivati podatke iz biračkog spiska i podatke o svim licima koja su bila ovlašćena za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska, od izbora 2018. godine, sa osnovom tog ovlašćenja, ali i da se započne kompletna i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, prema metodologiji koju je razvila CRTA.