Glas iz Fridom hausa: Vlast je namestila izbore

Izveštaj Fridom hausa pokazuje pad sloboda u Srbiji, i to konstantan u poslednjih 10 godina. Sada ima 57 poena od ukupnih 100, dok je, na primer, 2017. imala 76 poena. Izveštaj Fridom hausa tako Srbiju svrstava među zemlje poput Sijera Leonea, Nikaragve i Rusije.

Srbija je najviše nazadovala ove godine u Evropi kada su u pitanju politička prava i građanske slobode, ukazuje Kapri u razgovoru za N1.

- Dakle, vidimo taj stalni pad, otkad je Srbija svrstana u grupu delimično slobodnih zemalja 2019. godine. Sada je pala za tri poena u jednom od najvećih padova u istoriji Srbije - ističe.

Kako dodaje, za taj pad postoje tri glavna razloga. Prvi razlog je, kako objašnjava, izborno okruženje koje je značajno ugroženo.

- U 2023. je postalo jasno da je država zarobila institucije koje bi trebalo da budu nezavisne, a koje treba da se bave nadgledanjem izbora. Njih su zarobile vladajuća stranka i cela Vlada. Ne mislim tu samo na izborne komisije, već i na Agenciju za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, dakle institucije koje treba da postave temelje slobodnih izbora, i samim tim građani nisu mogli da dobiju slobodne i fer izbore što je jedno od osnovnih demokratskih prava - ističe Kapri.

Drugi razlog je, kako dodaje, nedostatak transparentnosti u radu Vlade.

- Već nekoliko godina je jasno da Vlada ne obaveštava relevantne učesnike političkog procesa o ekonomskim ugovorima, javnim nabavkama, infrastrukturnim projektima. Najbolji primer za to vam je projekat Beograd na vodi. Građani ne mogu da dobiju informacije o tome kako se donose najvažnije odluke u njihovo ime i uslovi pod kojima su određeni dogovori sklopljeni takođe nisu dostupni javnosti - podseća predstavnica Fridom hausa.

Treći razlog su napadi na aktiviste, građansko društvo, opozicione političare, koji su, kako ističe sagovornica N1, sad sve brutalniji u odnosu na raniji period.

- Imamo saznanja da se neki od tih ljudi i prate, dakle stvoreno je okruženje u kom građani ne mogu da se osećaju sigurno, gde mogu da osete nelagodu kad učestvuju u javnim dešavanjima, gostuju u medijima. Sve se više plaše da ulaze u bilo kakve diskusije o najvažnijim pitanjima, i strahuju da će biti posledica ako pričaju protiv vlasti - kaže Kapri.

Podseća da je Fridom haus Srbiju svrstao u grupu delimično slobodnih zemalja 2019. godine, i da je ta odluka potpuno logična ako se pogleda 2023.

- To smo obrazložili zloupotrebom izbora i manipulacijom medijima. Vučić je konsolidovao svu moć i izašao iz nadležnosti predsednika. Dakle, vladajuća stranka i predsednik imaju deo odgovornosti za nastavak pada sloboda u Srbiji - podvlači Kapri.

"Građani najveći gubitnici izbora"

Govoreći o izborima koji su u Srbiji održani 17. decembra prošle godine, Kapri ističe da postoje dokazi i činjenice o neregularnostima.

- I svaka čast lokalnim posmatračima što su uspeli to da dokažu. Oni su neprestano nadgledali sve ono što je prethodilo izbornom danu, i sam izborni dan, i imamo izveštaj ODIHR-a koji potvrđuje njihove nalaze. Znamo svi šta se desilo - navodi.

U izveštaju ODIHR-a, kako kaže, ne nalaze se nove preporuke, ali "Vlada na njih odgovara tako kako odgovara".

- Znamo da su građani najveći gubitnici ponovo jer ne mogu normalno da ostvare svoje najosnovnije demokratsko pravo jer je vlast namestila proces i pre izbora, i na sam dan izbora - podseća Kapri.

Brisanje granice između države i vladajuće partije se, prema njenim rečima, najbolje se vidi u medijima.

- Savetujem građanima da pogledaju, na primer, izveštaj Crte u kom se pominje ta zarobljenost medija, ta potpuna dominacija vladajuće stranke. U jednoj od statistika se navodi da se Vučić, za 12 meseci, 300 dana pojavljivao pred medijima. Dakle, ako ste građanin Srbije i uključite Pink, nije jasno da li vam se on obraća kao predsednik svih građana zemlje ili kao političar koji je u kampanji. U sadašnjem medijskom okruženju to je vrlo nejasno, i to sve utiče i na izbore - upozorava Kapri.

Podseća i na oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ističući da je taj slučaj bio "šokantan za sve" i samo govori "kako se taj trend akumulira".

- To je dobro pitanje i slučaj Ćuruvije je bio šokantan za sve, i samo govori kako se taj trend akumulira. Kada je reč o medijima, ne govorimo samo o pokrivanju aktivnosti isključivo vladajuće stranke, već su tu I napadi na novinare, vređanje novinara od strane vladajuće većine i pojedinih medija. Prete im tužbama, krivičnom odgovornošću, postoji duga lista razloga da brinemo za bezbednost novinara, a to onda utiče i na povećanu autocenzuru, uredničke pritiske. I ta praksa se poklapa sa zarobljenošću drugih institucija koje bi trebalo da budu nezavisne, poput sudova - kaže Kapri.

Nezavisnost sudstva u Srbiji se, kako podseća, dovodi u pitanje već neko vreme.

- Jak je politički uticaj na sudove, posebno u ovim većim slučajevima. Političari prečesto komentarišu njihov rad i prelaze granicu. Dakle, nisu ispunjeni standardi u Srbiji. I otuda i taj pad indeksa sloboda, jer su institucije zarobljene, što znači i manje sloboda za građane. Vlada bi trebalo da se pobrine za to - poručuje sagovornica N1.