DIJASPORA I IZBORI Srbija od Tokija do Milvokija

Problematika masovnog iseljavanja iz Srbije, kao i zastupljenost mlade i obrazovane populacije među onima koji odlaze je široko tematizovano pitanje. Poslednjih godina postoji proces stvaranja jedne kvalitativno različite, tzv. "nove“ dijaspore, koja govori jezik zemlje domaćina, dobro je integrisana i ima tendenciju trajnog, a ne privremenog iseljavanja. 

Građani Srbije koji žive u inostranstvu mogu da glasaju u državi u kojoj se nalaze 17. decembra. Potrebno je da se prijave u diplomatsko - konzularnom predstavništvu da će glasati, ali i da broj građana Srbije bude minimalno 100, kako bi se otvorilo to biračko mesto. Srpska dijaspora sa pravom glasa broji više od 1,5 miliona građana, ali broj onih koji su glasali na dosadašnjim izborima bio je višestruko manji.

Glavni problem zbog malog broja građana koji glasaju u inostranstvu vezan je i za proceduralne stvari. Naime, u inostranstvu možete da glasate u diplomatsko - konzularnim predstavništvima. Neretko se dešava da građani žive i po nekoliko stotina kilometara udaljeni od gradova u kojima se glasa, pa se samim tim i ne prijavljuju.

Broj zainteresovanih da pravo glasa iskoriste van zemlje od 2004. godine, kada je dijaspora prvi put dobila pravo da glasa na izborima u Srbiji, varira od izbora do izbora. Rekord je postignut na parlamentarnim izborima 2008, kada je bilo preko 50.000 prijavljenih na biračkom spisku, dok su izbori 2012. uspeli da zainteresuju svega 6.000 ljudi. U Nemačkoj trenutno živi nešto više od 250.000 srpskih državljana.

Međutim, na izborima 2020. godine se u Nemačkoj za glasanje prijavilo nešto manje od 3.000 ljudi. Izlaznost srpske dijaspore na izbore u Nemačkoj je do sada bila izuzetno niska, premda nije isključeno da poneki građanin u vreme izbora bude u Srbiji, i tamo glasa.

Blizu 70.000 građana Srbije je tokom prošle godine zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu samo u zemljama EU, pokazuju podaci Eurostata. Od prve godine vlasti Srpske napredne stranke do 2022. utrostručio se broj onih koji su utočište od “ekonomskog tigra i zlatnog doba” potražili u nekoj od država Evrope. Ukupno 413 hiljada građana.

Vlast Srpske napredne stranke je ove poslednje grupe procenila, potpuno opravdano, kao ljude koji ne gledaju blagonaklono na vlast i samim tim ne vide potrebu da ih aktivnije uključe u izborni proces. Moguća katastrofalna greška u najavi.

Ta odbojna kampanja SNS-a  je dovela do toga da se na određeni način mobiliše javnost u inostranstvu, pre svega mlađi ljudi i oni koji su relativno skoro izašli iz Srbije. Po pravilu su oni i najzainteresovaniji za izlazak na izbore. Jedan od razloga za veću zainteresovanost za glasanje dijaspore ove godine, kako navode naši izvori, jeste činjenica što su građani osetili da postoji jasna neizvesnost kada je u pitanju rezultat.

Dijaspora je verovatno finansijski i karijerno najnezavisniji sloj srpskog društva, koji ima pravo glasa. Njima Aleksandar Vučić ne iskače iz frižidera niti upada u kuće. Na Zapadu se to smatra nevaspitanjem a i kažnjivo je. A, ako se sada ne pobune oni koji su nezavisni, kad će?