Danas uklanjanje dela Ćacilenda - kraj šatorskog naselja ili samo praznična pauza?

Prema njegovim rečima, na tom mestu će u narednim danima biti postavljeno "Božićno seoce".

Iako je u prethodnom periodu bilo više najava da će predsednik lično zamoliti okupljene u tom naselju da se pomere, ova za sada deluje najozbiljnije. To otvara pitanje da li je ovo zaista početak kraja kampa, koji se u prethodnim mesecima pokazao kao poprište brojnih incidenata i kao veoma nebezbedan deo grada za sve koji su se našli u njegovoj blizini, piše Insajder.

Ipak, ispostavlja se da neće baš svi šatori biti uklonjeni. Kako je naveo Vučić, "mali deo Pionirskog parka" će ostati još neko vreme.

Inače, sam kamp u Pionirskom parku podignut je uoči protesta 15. marta.

Prema rečima predsednika, u istorijskim čitankama i udžbenicima će ostati zabeleženo kako su oni koji su u kampu boravili, "svojim junaštvom i posvećenošću i hrabrošću bez kuknjave izdržali sve pritiske i sačuvali otadžbinu".

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać smatra da je prerano govoriti o tome kako su ovo poslednji dani kampa u Pionirskom kampu i ispred Narodne skupštine.

- Ne mislim da je poslednji put da pričamo o Ćacilendu, jer mislim da je ovaj režim prešao iz jedne vrste fasadne demokratije u otvoreno kršenje zakona. Taj Ćacilend je poslužio nekoj svojoj svrsi, ne samo za neku internu mobilizaciju u SNS-u, već je postao fokalna tačka te partije, od banalnih produkcija za tabloide do različitih manifestacija - setimo se samo onog dočeka pešaka sa Kosova i tome slično - kaže Bursać za Insajder.

Prema njegovom mišljenju, ovaj kamp je imao dvostruku funkciju za predsednika Vučića. Jedna je bila psihološka, a druga politička, koja je istovremeno imala i funkciju marketinga.

- Psihološka funkcija se ogleda u tome što je Vučić u susret 15. martu zaista bio uplašen za svoju vlast i očigledno nije verovao službama ove zemlje, što je još jedan dokaz koliko je SNS rastočila svoje institucije. Pa onda morate da okupite neke sumnjive likove da vas brane, jer u njih imate poverenja, a u državu nemate - priča Bursać.

Što se tiče marketinške funkcije, Bursać smatra da Aleksandar Vučić dobro razume moć vizuelnih simbola, i da nije hteo da se 15. marta ponove slike od 5. oktobra 2000. godine kada je stotine hiljada demonstranata opkolilo Skupštinu Srbije i bilo na platou gde će kasnije biti postavljen kamp.

- Mislim da je Aleksandar Vučić hteo da spreči 15. marta i u danima nakon toga da se slika od 5. oktobra 2000. ponovi, jer oni se u SNS-u više bave marketingom nego politikom. Oni znaju kakav bi bio efekat slike stotina hiljada demonstranata koji su okružili Predsedništvo 15. marta i Narodnu skupštinu i što, ja ne verujem da bi se dogodilo - kakav bi bio efekat ulaska demonstranata u te institucije. To je nešto što je signal da je vlast gotova i da se više ne možete izvući pred svojim glasačima - smatra Bursać.

Bursać ocenjuje da Vučić uklanja kamp ispred Skupštine jer, kako kaže, kamp više nije popularan među širim građanstvom i stvara više problema nego koristi. Ipak, prema njegovim rečima, predsednik i dalje u njemu prepoznaje političku, marketinšku i psihološku vrednost.

- Druga stvar je da to kod većine ljudi upropaštava proslavu Nove godine u Beogradu. I koliko god Vučić pričao da blokaderi uništavaju Novu godinu i da ne dolaze turisti, ljudima je jasno da jedan veliki deo problema u Beogradu pravi šatorsko naselje u centru glavnog grada - kaže Bursać.

Bursać navodi i da postoji mišljenje kako koncesionar garaže pored Narodne skupštine vrši pritisak na SNS da ukloni kamp, kako bi garaža mogla da bude otvorena i funkcionalna.

- Ali šta god bio razlog, ja verujem da je postavljen jedan presedan: oni su to šatorsko naselje, tu sramotu koja krši svaki zakon ove zemlje, ogradili, zauzeli prostor, napunili ga sumnjivim likovima i još to čuva policija. Postavili su jedan presedan i to se može ponoviti u bilo kom trenutku. To, po meni, pokazuje u kakvom je rasulu ovaj režim kada mu je to linija odbrane - zaključuje Bursać.

Sociolog Ivan Živkov kaže za Insajder da je šatorsko naselje prvenstveno napravljeno da bi služilo kao živi štit oko Predsedništva Srbije 15. marta.

- To je bilo pokriveno režimskom propagandnom porukom da osim studenata u blokadi postoje i "studenti koji žele da uče" - kaže za Živkov.

On ocenjuje da je šatorsko naselje u svojoj drugoj fazi, kada se iz Pionirskog parka proširilo na Bulevar, služilo kao propagandni dokaz režima da opozicija ne vlada suvereno ulicama, jer su na njima, kako navodi, prisutni i skupovi onih koji "brane državu od obojene revolucije".

- To je bio period kada su i u drugim gradovima organizovani skupovi vladajuće partije s tom porukom, a šatorsko naselje se od njih razlikovalo svojim trajnim karakterom, značajnom lokacijom, mešanjem državnih funkcionera, policije i kriminalaca u njemu, i većom pažnjom javnosti koju zbog toga privlači - priča Živkov.

Živkov ocenjuje da vlast trenutno ne vidi potrebu za svojim "studentima" i "demonstrantima", jer pritisak na nju više nije snažan kao u prvoj polovini godine, te, kako kaže, verovatno planira da ih na kratko "otpusti" tokom prazničnog perioda.

- Mislim da će reč "Ćacilend" opstati i vremenom menjati svoju konotaciju, ali da će njegova suština biti potisnuta iz sećanja ljudi, kao i mnoga druga ružna, štetna i destruktivna dešavanja u srpskoj politici od devedesetih do danas. Kao društvo smo skloni tome da brzo zaboravljamo i olako opraštamo zlodela svojih vlasti - kaže Živkov.