Građani podržavaju, ali u isto vreme i osuđuju proteste!

- Dokle više? Ovo je neizdrživo - prokomentarisao je mladić koji je bio primoran da izađe iz autobusa i put do željene lokacije nastavi peške.

To nam je bio i više nego dobar povod da porazgovaramo sa uličnim prodavcima knjiga i ostalih đakonija koji su tu godinama. Bili su i više nego raspoloženi da pričaju i žustro su kritikovali kako obustavu školstava, tako i blokade dok se nismo predstavili da smo novinari.

- Ne smemo ništa da pričamo jer ćemo izvuci deblji kraj. Šta god da kažemo javno neće biti dobro. Vidite i sami šta se radi, mi koji smo na ulici ispaštamo najviše, a borimo se za parče hleba - rekao je prodavac.

Njegova koleginica je brže-bolje otišla do obližnje tezge odmahujući rukama.

Za to vreme grupa ljudi je na sve načine pokušavala da zauzme pešački prelaz, ali policija je uspela da reguliše saobraćaj, pa se grupa od 50-tak ljudi pokupila i otišla dalje.

I sa njima smo porazgovarali, ali kada smo se predstavili kao novinari, uglas su viknuli:
- Pumpaj, pumpaj - rekli su uz zvižduke i nastavili dalje.

U blizini se nalaze državne bolnice, konkretno Onkologija. Medicinska radnica nam je u brzom hodu prokomentarisala:

- Četvoro pacijenata mi je jutros zakasnilo na zakazani pregled - rekla je žena u uniformi.

Identična situacija se dogodila i Desi iz Gornjeg Milanovca koja u Kliničkom centru prima biološku terapiju.

- Tri godine dolazim na terapiju jer imam autoimunu bolest. Malo je falilo da zakasnim i da me doktor ne primi, a po ovoj vrućini dolazim iz srca Šumadije. Nedopustivo je da običan narod ispašta, posebno mi koji smo pod terapijom - objasnila je ona.

Više je bilo onih koji su pristali da govore javno, ali su zamolili da zbog bezbednosti ih ne fotografišemo, pa smo audio snimcima zabeležili njihove utiske o situaciji u zemlji.

- Imam ja i decu i unuke, pa znaju šta rade - konstatovala je u prolazu sugrađanka.

Bilo je i suzdržanih:

- Meni je dobro, neka radi ko šta hoće. Jesam za promene, podržavam decu, ne znam ko blokira, ja sam za promene, ali nije mi se dogodilo da kasnim po tri sata na posao. Ja živim u Sremčici i kasnim svaki dan na posao. Pre neki dan mi je prijateljica sa Novog Beograda došla peške. Politika me ne zanima, ali onaj ko ne putuje na posao nema pojma ni osećaj - smatra ona.

Penzioneri su, prema njihovim recima, u strahu:

- Kako mi ne smeta. Živim u Neimaru, očajni smo i ja i moja porodica. Trebalo bi država strožija da bude. Mi stariji ljudi se plašimo, pogotovo mi matori - kaže deka.

Sreli smo i studenta Medicinskog fakulteta. Predstavio se kao Marko i tvrdi da nije ni za jedne ni za druge:

- Kada je sve počelo, mislio sam da će biti nekog smisla. Sada vidim da je to otišlo u pogrešnom smeru i u ovakvim stvarima ne želim da učestvujem. To je sve sto mogu da vam kažem, hvala i doviđenja.

Majke sa malom decom u naručju nismo mogli a da ne primetimo. Jedna od njih se ljutito i razočarano obratila policajcima:

- Kako je moguće da ovo tolerišete? Tri sata sa bolesnim detetom putujem sa Voždovca. Dokle, bre, više - besno je govorila majka, pa joj je uniformisano lice reklo da produži.

Sličan problem imao je još jedan građanin:

- Smeta mi to sto su izašli na ulice. Evo ne znam koliko ih ima danas, teško stižem do lekara, evo danas nisam ni bio, a imao sam zakazano.

Posebnu pažnju nam je skrenula omladina koja je nosila bedževe sa jasnim protesnim obeležjima. Nisu želeli da otkrivaju imena i prezimena, ali su svoj stav jasno i precizno izneli.

- Pumpaćemo i blokiraćemo dokle god to bude bilo potrebno. Ljudi sad trpe, ali ovo je za naše bolje sutra. Za sve ljude. I mi ispaštamo i trpimo i jasno se borimo. Dolazimo iz svih krajeva da bi institucije u ovoj zemlji počele da rade svoj posao. Eto, napišite to ako smete - rekao je jedan od okupljenih dok su ga svi ostali podržali i složili se sa njegovim recima.

Dužu analizu imao je informatičar.

- Možete da imate stav jednog intelektualca, ja sam po struci informatičar. Zamolio bih vas samo da ne izvrćete moje reči, već da napišete onako kako sam rekao - započeo je čovek.

- Ovo treba gledati malo dublje, nikako površinski. Problemi koji su nastali vuku duboke korene u vlasti, što je jedan deo negativne opozicije i strani faktor uspeo da iskoristi. Građanstvo, običan narod, ne potcenjujem nikoga, ali mislim na onaj deo naroda koji nije dovoljno informisan ili nije sposoban da sagleda trenutne društvene okolnosti. Znači, po dubini gledano ovaj problem ima svoju istoriju. Ako bi trebalo prvo da pomenem vlast, nas narod je navikao da ima vođu. Ja jesam sa ovih terena, nacionalista, ne šovinista. Jako mi je teško da kažem da je veći deo naroda neobrazovan. Možda čak ako ne postoji interesovanje dovoljno, to znači da ne želimo da se informišemo. Narod koji nije dovoljno obrazovan ili nema kulturni identitet lako ga je izmanipulisati - rekao je stručnjak i dodao:

- Ove blokade su po mom mišljenju, jako dobro instruisane, a posto se krećem i odrastao sam na asfaltu, ja posmatram sa određenog stanovišta sve društvene okolnosti. Gledajući tu neku lepezu sve što vam pričam ima argumentaciju. Ovo je sve plaćeno velikom količinom para, i ove blokade su instruisane. Obe strane su promašile suštinu, ne postoje kriterijumi po kojima se dolazi do ciljeva. Jutros sam dolazio kolima, i 29. novembar ulica je bila blokirana. Video sam gužvu i da se nešto događa, na svakih pet metara se kolona pomalo pomeri. Kontejneri su bili raspoređeni po ulici, došao sam do njih i video da, ako se oni sklone, ljudi mogu neometano da prolaze. Predložio sam drugom vozaču da pomerimo kontejnere i da nastavimo gde smo krenuli, ali taj čovek kaže "Ja sam krenuo na posao". Eto, to je primer kako ljudi reaguju u datim situacijama. Mnogo više volimo da pričamo nego da radimo. Ne opravdavam blokade, ali neka sve bude po zakonu - objasnio je stručnjak.

Sugrađanka koja se vraćala sa pijace bila je ogorčena:

- Gde ste bas mene našli. Proživeli smo koronu, ništa se sad ne razlikuje, isto smo zatvoreni - kratko je iznela svoje mišljenje.

Baka Ljubica je sa Novog Beograda pešačila do Vračara gde živi i kaže da joj ništa nije teško.

- Nisam lako došla, ali svaka cast toj deci sto blokiraju. Oni se bore za sve nas i nije mi problem da sa Novog Beograda do kuce ovde na Vračaru.