Zašto (ne) idemo na Vidovdan u Beograd?

Kad organizatori, odnosno glavni nosioci protesta, iznose stav da nije važno koliko je ljudi na protestu, čak zastupaju tezu "nas će biti manje, ali zato bićemo ekstremniji i istrajaćemo do kraja", to prema mišljenju određenog dela javnosti nagoveštava potencijalno nasilje na skupu. Ti isti smatraju i da je to u stvari i svojevrsni poziv na nasilje. I baš to je ono što bi (potencijalno) moglo da obesmisli dosadašnju studentsku borbu i sve ono što su postigli do sada, a jesu postigli neočekivano puno.

Ovakvo pozivanje će dovesti do toga da veliki broj umerenih građana neće podržati sugerisane ideje, ali što je mnogo važnije - dovodi već sada i do dodatnog nepoverenja među samim studentima. Veliki broj njih izričito ne želi nikakvo nasilje. Ali, narodski rečeno, deluje da to neki rade svesno i namerno, sa ciljem da naprave razdor među studentima.

Tako, oni najekstremniji plenumi u zastupanju ideje radikalizacije po svaku cenu i izazivanja nasilja, studenti sa Elektrotehničkog fakulteta, upravo ovih dana nameću svoj koncept "digitalne studentske skupštine", kroz koji kao da pokušavaju da unize druge fakultete. Na primer beogradski Fakultet dramskih umetnosti, koji je prvi krenuo u blokade i poneo zastavu slobode, a kom plan ETF predviđa da dobije samo 7 od 1.000 glasova u toj virtuelnoj "studentskoj skupštini", jer "ima malo studenata". Po rečima upućenih u detalje ovog plana, blago rečeno, ovo je - teška uvreda. I ne samo za FDU.

Takođe, unosi se i razdor na relaciji studenti - profesori. Svi znaju da profesori već danima protestuju ispred zgrade Vlade, istureni da javno pozivaju na skup 28.06.2025. godine u Beogradu. I šta se dešava u slučaju bilo kakvog potencijalnog nasilja na tom skupu onda? Studenti lako prave kalkulacije i izlaz za sebe, utočište uvek imaju na fakultetu u koji policija ne ulazi. Ako dođe do nasilja na Vidovdanskom protestu, glavni krivci će biti profesori, koji će biti uhapšeni kao organizatori i podstrekači nasilja, jer su bili glavni promoteri skupa. Studenti će se vratiti na sigurne fakultete, "redovnom" životu i aktivnostima. Ponovo, blago rečeno, takav odnos prema našim profesorima nije u redu, jer su oni bili sve vreme uz svoje studente i podneli najveću žrtvu višemesečne borbe.

Ono što je najproblematičnije od svega, jeste namera da se protesti bukvalno predaju "u ruke" zborovima, a zna se vrlo dobro za njihove ideje o upadu u omraženi Ćacilend, da se zauzme zgrada Narodne skupštine, uništavaju državne institucije i prostorije SNS-a. Studenti bi na navedeni način "izbegli" odgovornost za nasilje, ali bi trajno bili izjednačeni sa najobičnijim huliganima. Ako se dozvoli, ovo bi predstavljalo "tačku bez povratka" za studente, koji više nikada ne bi uspeli da povrate poverenje građana.

Zbog svega navedenog, protest za Vidovdan apsolutno mora da ostane studentski, miran, demokratski, bez bilo kakvog nasilja. Bez providnih pokušaja da se kaže "nismo mi, to su neki nezadovoljni građani, koji su samo došli na naš skup". To je pogrešno i kontraproduktivno.

Ako miran i kategorički nenasilan skup nismo u stanju da obezbedimo (zbog ličnih sujeta ili jednostavno zbog nedostatka jasnog plana), onda je najbolje da toga dana svi idemo što dalje od Beograda, pa bar na taj način osiguramo da nema uslova da se bilo šta loše dogodi. Odluka je, naravno, na studentima. To znači i odgovornost.