Albanski san Džareda Kušnera: Samo za njega menjali zakone i dali mu da gradi unutar zaštićenog prirodnog rezervata

Investiciona firma Džareda Kušnera, Affinity Partners, ostvaruje značajne prodore u rastućem turističkom sektoru Albanije. Firma je osigurala kontroverzni ugovor od 1,4 milijarde dolara za transformaciju ostrva Sazan, nekadašnjeg vojnog uporišta, u „luksuzni resort“. Planovi takođe uključuju ogroman luksuzni resort na kopnu, na površini od 1.100 hektara, na jadranskoj obali zemlje, sa 6.000 hotelskih soba i vila u blizini lagune Narta, poznate po bogatom ptičjem svetu.Sam projekat ostrva Sazan predviđa zajednicu na 1.400 hektara. Arhitektonski planovi za razvoj na kopnu prikazuju „modernističke višespratne strukture“ duž obale, dina i rtova.

Rastuće ekološke i lokalne zabrinutosti

Predloženi projekti izazvali su veliku zabrinutost kod ekologa i lokalnog stanovništva. Ostrvo Sazan se nalazi unutar nacionalnog morskog parka, dok kopneni projekat narušava zaštićeni prirodni rezervat. Kritičari ističu mogućnost „ogromnih“ ekoloških i ekonomskih posledica.

Laguna Narta je važno stanište za flamingose i druge ptice, dok Sazan poseduje jedinstveni pejzaž sa raznovrsnom florom.

Albanija već ima problema sa snabdevanjem vodom, a planirani luksuzni projekti mogli bi dodatno pogoršati situaciju, sa planovima preusmeravanja vode iz unutrašnjih reka.

Meštani se plaše da će izgubiti zemlju, javni pristup plažama i lagunama, kao i uništenje tradicionalnih načina života.

Ostrvo Sazan još uvek sadrži nerazminiranu vojnu municiju iz svoje prošlosti, što predstavlja bezbednosni rizik za razvoj.

Tajnost, korupcija i geopolitičke pozadine

Pregovori o ugovoru za Sazan su navodno vođeni u tajnosti, bez obaveštavanja stanovnika i poslanika, što je izazvalo optužbe za nedostatak transparentnosti. Pojedini smatraju da albanska vlada privlači Kušnera da bi ostvarila političke koristi preko njegovog tasta, Donalda Trampa, što je premijer Edi Rama negirao.

Zanimljivo je i da je Kušner umešan u poslove povezane sa najavom gradnje na teritoriji bivšeg Generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, kroz razne konsultantske i investicione veze koje su služile kao most između njegovih poslovnih interesa na Balkanu i vojnih struktura u Srbiji. Ova povezanost dodatno komplikuje njegovu poziciju i baca svetlo na moguće vojne i političke implikacije njegovih investicija u regionu.

Vlada Albanije je navodno menjala zakone da bi omogućila luksuzne projekte u zaštićenim zonama za „strateške investitore.“

Affinity Partners neće plaćati poreze tokom izgradnje, dok će albanska država snositi troškove infrastrukture.

Neki analitičari smatraju da su ove investicije deo veće geopolitičke strategije, koja povezuje Albaniju sa mrežom desničarskih populista i služi kao svojevrsni „probni model“ za slične projekte u drugim osetljivim regionima.

Turistički procvat Albanije

Albanija doživljava turistički procvat sa gotovo 12 miliona posetilaca u 2024. godini. Iako to donosi ekonomske koristi, nameću se pritisci na resurse i infrastrukturu. Vlada, međutim, vidi luksuzni turizam kao ključ održivog rasta.

Ministarka turizma i zaštite životne sredine Mirela Kumbaro izjavila je da Albanija ne može da se takmiči masovnim turizmom i mora se fokusirati na „kvalitet“ i „vrednost nad kvantitetom.“

Vlada je posvećena obezbeđivanju ključne infrastrukture, uključujući vodu, struju i kanalizaciju za ove velike projekte.

Uprkos uveravanjima Kušnerovog tima da će poštovati životnu sredinu, ovi projekti nastavljaju da izazivaju sumnje, ističući složeni odnos između ekonomskog razvoja, očuvanja prirode i političkih uticaja u Albaniji.