"Veliki brat" u autobusima: I razgovor se snima! Inspekcija u "Niš ekspresu" (FOTO)

Kamere su u beogradski prevoz ušle pre deset godina, ali ovo je prvi slučaj da se, kako se navodi, beleže i audio-zapisi. Emina Kovačević iz Kancelarije poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti najavila je da će ta institucija pokrenuti vanredni inspekcijski nadzor. Kamere se nalaze gotovo svuda oko nas, pa se neminovno postavlja pitanje rizika od zloupotrebe.

Iako postojeći zakonski okvir ne dozvoljava audio-nadzor, u autobusima "Niš ekspresa" na gradskoj liniji 56 i 56l u Beogradu primećene su nalepnice koje obaveštavaju putnike da nadzorne kamere pored slike beleže i zvuk.

Iz Sekretarijata za javni prevoz kažu da su sporno vozilo "Niš ekspresa" odmah isključili iz saobraćaja i da je svim prevoznicima koji učestvuju u javnom prevozu u Beogradu naloženo da provere sva obaveštenja u vozilima.

Tvrde da u vozilima javnog prevoza postoji isključivo video-nadzor, a da audio-snimanje nije dozvoljeno, niti se primenjuje.

Iz "Niš ekspresa", čija vozila saobraćaju ovom linijom, tvrde da ne poseduju uređaje za audio-snimanje, već samo video-nadzor i da je pomenuta nalepnica greškom zalepljena.

Pokreće se postupak vanredne inspekcije

Emina Kovačević iz Kancelarije poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže za RTS da se postavlja pitanje koliko takvih autobusa "Niš ekspresa" saobraća, ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima Srbije, međugradskom i vanlinijskom prevozu, naglašavajući da će ta institucija pokrenuti postupak vanredne inspekcije.

Kako napominje, bilo je slučajeva gde su se firma, preduzeće ili organ pozivali na "legitimni interes", ali je to u praksi jako teško dokazati, dok se "audio-nadzor ni u jednom zakonu ne spominje".

"Nije dovoljno da se vi samo pozovete na legitimni interes, kao takav. Morate da dokažete ravnotežu, to jest, da interesi preduzeća pretežu nad pravima i slobodama građana, što je u praksi jako teško dokazati", naglašava Kovačevićeva.

Audio-nadzor nije predviđen zakonom

Pored toga što audio-nadzor kao takav u našoj zemlji nije predviđen nijednim zakonom, Kovačevićava ističe da Srbija nema ni poseban zakon o video-nadzoru, nego se ta oblast pominje u Zakonu o privatnom obezbeđenju u vidu tehničkih mera.

Da li je reč samo o nalepnicama, kako navode u "Niš ekspresu", Kovačevićeva kaže da će utvrditi inspekcija.

"Kancelarija poverenika kontaktiraće gradske vlasti i Sekretarijat za saobraćaj da bismo videli šta stoji u ugovorima sa tim privatnim prevoznicim i koji su uslovi ispunjeni", navodi Kovačevićeva.

Smatra da je teško poverovati da je nalepnica greškom zalepljena, ali da bi baš zato trebalo da se pregleda i utvrdi stanje u svim autobusima "Niš ekspresa".

Pravila i procedure

Kamere su svuda oko nas – u mobilnim telefonima, kao deo sistema obezbeđenja, kontrole saobraćaja.

Zakon o privatnom obezbeđenju reguliše tehnički nadzor ili tehničko obezbeđenje na koje imaju pravo i privatna i poslovna lica, ali oni moraju da naprave ugovor sa posebnim licima, koja imaju ovlašćenja da se bave poslovima privatnog obezbeđenja.

Pritom, na vidljivom mestu mora biti istaknuto obaveštenje da se, na primer, određena javnu površina snima, da bi svako bio upozoren.

Licencirana preduzeća postavljaju kamere i ugovorom sa vlasnikom regulišu sve detalje. Snimci se obavezno čuvaju 30 dana i odmah se, na zahtev policije, pokazuju bez posebne sudske procedure.

Ukoliko je reč o pravnom licu, zaposleni moraju biti obavešteni da se unutrašnje prostorije snimaju i moraju da daju saglasnost za to.

Napredne kamere za video-nadzor su efikasne u borbi protiv kriminala. Međutim, uvek se postavlja pitanje mogućnosti zloupotrebe.

Mogućnost zloupotrebe

Emina Kovačević napominje da je važno da je regulisano ko ima pristup video podacima, kako se čuvaju, posle koliko se brišu, u koju svrhu se koriste.

"Ako se prema Zakonu o zaštiti podataka ispune sve norme, mi nikad ne možemo da isključimo (rizik od zloupotrebe) baš 100 odsto. Uvek imate taj ljudski faktor na koji ne možete da utičete. Ali, ako se sprovedu kadrovske i tehničke mere, taj rizik se smanjuje", objašnjava Kovačevićeva.

Video-snimcima, prema Zakonu, ne može da ima pristup bilo ko, već podaci moraju da budu zaštićeni kriptozaštitom, odnosno, posebnim programima, a svako ko pristupa podacima mora da ima zasebne parametre za logovanje.

"Softver kao takav mora da prati da li sam se ja ulogovala ili ste se vi ulogovali, i onda se smanjuje rizik. Sistem i procedure su jedini način zaštite", zaključuje Kovačevićeva.