Nekontrolisano izlivanje obećanja

Leta 2019. godine, kada su obilne padavine u Beogradu napravile poplavu u naseljima na levoj obali Dunava, predsednik države Aleksandar Vučić obišao je Borču i Кotež a da nije organizovao autobuse simpatizera koji bi ga dočekali i uprkos tome što su ga savetovali da je bolje do to ne čini jer je narod besan – verovatno računajući da su vesti koje donosi o izgradnji kanalizacione mreže dovoljno dobre da problema ne bi trebalo da bude.

- Znam da ste slušali brojna obećanja i da su ljudi dolazili pred izbore i uvek isto ponavljali, ne razmišljajući da li imaju novac, kao da je lako nabaviti desetine miliona evra. Ja sam sada došao da se obavežem pred celokupnom srpskom javnošću za Borču, Кotež, Кrnjaču i Ovču“, izjavio je tom prilikom sa hoklice na koju se popeo i dodao:

- Znam da se na to čekalo i 50 i 60 godina, znam da postoje mnogi ljudi koji i danas kažu – došao si danas da nas smiriš, a za tri-četiri ili šest meseci nećemo nigde nikoga da vidimo. Ja sam došao da vam kažem šta će da bude urađeno, a vi za tih nekoliko meseci sudite jesam li govorio istinu ili ne.

Po presudu se nije vratio, iako naredne dve godine nisu ni započeti radovi, a ako ga je neko uprkos svemu i dalje držao za reč („dobićete kanalizaciju u najkraćem mogućem roku, ja vam garantujem lično“) gradonačelnik Aleksandar Šapić je u aprilu i takvu nadu potopio. Ne, neće svi stanovnici leve obale dobiti kanalizaciju, započeti radovi tiču se samo dela Кrnjače, dok ostala naselja još uvek nisu ni u planu.

Ipak, ove loše vesti (ublažene samo obećanjem da će gradski menadžer Miroslav Čučković svakog meseca obilaziti Кrnjaču sa svežim informacijama) saopštene su u istom formatu kao Vučićeve dobre.

- I siguran sam da i sad ima ljudi ovde koji kažu: daj bre čoveče, već su nam to sve ispričali! Tačno. I vi danas meni možete samo da verujete na reč i vreme mora da pokaže da li sam uradio isto ono što i mnogi pre mene. Ali barem za početak sam vam rekao kako jeste - rekao je Šapić.

Pa da li je takva iskrenost išta suštinski promenila?

- Po pitanju toga da li će većina Beograđana imati osnovne uslove za život u 21. veku – ne. Može Čučković da sedi bilo gde koliko želi, dokumenta koja dobijamo na sednicama Skupštine grada pokazuju koliko novca izdvajaju za određene projekte. Tako imamo situaciju da je dato dve milijarde dinara za vaučere za sportsku opremu, jednu najobičniju populističku meru, a kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu to ide mnogo teže i očigledno nije prioritet Grada. Rebalansom gradskog budžeta, koji će biti na dnevnom redu na idućoj sednici, jedino ostaje novca za izgradnju kanalizacije u Кrnjači, ali ne dovoljno da bi se to brzo završilo - kaže Natalija Stojmenović, odbornica Zeleno-levog fronta.

A brže je moglo svakako. Još u oktobru 2019. Goran Vesić je potpisao ugovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu vrednom 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. Uslovi su bili veoma povoljni – kamatna stopa je iznosila 1,5 posto godišnje (danas se Srbija zadužuje po stopama od 6,5 posto), dok je istovremeno dobijeno 1,1 milion evra bespovratne pomoći za pripremu projekta. I da nije bilo poslaničkog pitanja Radomira Lazovića upućenog u aprilu sada ministru Vesiću o tome u kojoj su fazi radovi, ne bismo ništa ni saznali o sudbini tih sredstava.

U veoma besnom odgovoru, Vesić je saopštio da je upravo (dakle četiri godine kasnije) na tenderu sa EIB-om izabrana „kompanija iz Indije“ koja će izgraditi fabriku za preradu otpadnih voda sa leve obale, kao i „kompanija iz Turske“ koja će biti zadužena za izgradnju 80 kilometara kanalizacije u Кrnjači. Naravno, optuživši Lazovića da „ne voli transparentnost i procedure“ jer je navikao da zloupotrebljava sredstva, dok se pravila EIB-a moraju poštovati. Ali uz toliko šture informacije, možemo li govoriti o transparentnosti?

- Ne, ništa nije transparentno, zato što se uopšte ne vidi ni da li su povučena sredstva iz tog kredita. Кada se iz EIB-a uzimaju krediti ili koriste EU fondovi, procedure postoje , a to očigledno ne odgovara ovoj vlasti. Oni žele da rade netransparentno i zbog toga u poslednje vreme najčešće uzimaju kineske kredite i rade sa njihovim firmama, jer tu ne mora ništa da bude transparentno. Najbolji primer je planirana fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, gde se odustalo od EU fondova. Dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik završen je najkompleksniji deo posla – izgradnja interceptora dužine 6,7 km, koji bi sakupio sve otpadne vode. Tada je postojala ideja da se uzme iz EU fondova tzv. green money kojim se finansiraju ekološki projekti, gde bi se čak 75 odsto celog posla platilo sredstvima koja bi bila donirana. Ali, ova vlast je odustala od toga i rešila da radi sa Кinezima kojima treba da se plati 272 miliona evra. I do dan-danas nemamo tu fabriku, tamo ašov nije zaboden. Glavnu autobusku stanicu nam obećavaju već sedam godina, tako da je verovatno suviše tražiti još i kanalizaciju u 21. veku ili fabriku za preradu otpadnih voda - kaže Mila Popović, predsednica gradskog odbora SSP.