"Izgradnja naselja na Makišu ostaviće Beograd bez vode za piće"

Gradske vlasti planiraju da na 700 hektara zaštićene higijensko-sanitarne zone na Makiškom polju dozvole gradnju 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora. 

U intervjuu agenciji Beta, profesor Ignjatović kaže da će u tom slučaju, ako počne stambena gradnja u blizini reni bunara na Makiškom polju, veći deo Beograda sigurno ostati bez pijaće vode, a stanovnici će biti upućeni na kupovinu flaširane vode u marketima. 

- Odbornici bi trebalo da pokažu odgovornost prema Beogradu i pre svega budućim generacijama ovog grada. Nažalost, ja ne verujem da će oni interes Beograda staviti iznad stranačkih interesa i interesa potencijalnih investitora, a vreme će vrlo brzo pokazati da je stručna javnost koja bila protiv gradnje na Makišu bila u pravu - rekao je Ignjatović. 

Odbornici Skupštine Beograda su, dodao je profesor, naši sugrađani i komšije i ne bi trebalo da dozvole da se jednog dana stide zašta će u utorak da glasaju. 

On je naveo da se u zaštićenoj zoni Makiškog vodozahvata planira izgradnja naselja od 13.000 stanova za više od 40.000 stanovnika, i sa bezbroj pratećih sadržaja. 

Veliki uticaj na zagađenje podzemnih voda, rekao je Ignjatović, imaće i izgradnja podzemne železnice na tom području, sa stanicama i depoom za metro. 

- To novo naselje bi veoma brzo zagadilo vodu u reni bunarima koji se nalaze u neposrednoj blizini i grad bi ostao bez vode za piće - rekao je Ignjatović koji na Fakultetu za fizičku hemiju predaje Zaštitu životne sredine.

On ističe da je voda najbitniji resurs jedne države. 

- Ako ovaj resurs koji Beograd poseduje sada uništimo, on će biti uništen za sva vremena. Nema dileme da će Beograd zadesiti sudbina Zrenjanina gde građani već skoro dve decenije nemaju vodu za piće - naglasio je profesor. 

Ignjatović kaže da je o eventualnoj gradnji na području zaštićene zone Makiškog vodozahvata morala da se vodi najšira moguća javna diskusija i da se konsultuje struka, a ne da se građani pred gotovo svršen čin informišu preko medija. 

Na pitanje Bete da li je vlast konsultovala struku, profesor ističe da vlast, osim Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", nije  konsultovala ostale naučne institucije, a trebalo je da se za stručno mišljenje obrati Univerzitetu u Beogradu. 

Na pitanje Bete da će biti ugroženo svih 100 reni bunara u priobalju Save iz kojih se snadbevaju pogoni za preradu vode, profesor je kazao da će voda u 39 reni bunara koji se nalaze na potezu Makiš - Ada Ciganlija biti veoma brzo zagađena, već u toku prvih građevinskih radova. 

On je podsetio da je Makiški vodozahvat sa više desetina reni bunara dubine 20-30 metara nekada bila velika investicija. 

- To je bilo remek delo geo-struke i građevinarstva. Izgradnja tih reni bunara u svetu je bila poznata i cenjena kao "Beogradska metoda". Beograd je po broju reni bunara, u odnosu na broj stanovnika i površinu, prvi na svetu - kazao je on.