Gori deponija u Vinči, šalje otrove, a mi čekamo VETAR?!

Otrov sa deponije u Vinči stiže brzinom munje do naših organizama, najviše su na udaru građani koji žive u nižim predelima Beograda, poput Koteža, Ovče ili Novog Beograda pa tamo "nevidljivi ubica" i vreba.

Vlažnost vazduha je velika i PM-10 čestice "padaju nisko", magla ih apsorbuje, i tada ne vidimo prst pred okom. A Goranu Trivanu smeta kada se govori da je Beograd najzagađeniji, pa predsednik Srbije Aleksandar Vučić (kao da ne živi ovde) odjednom postavlja pitanja "je l' ministar za zaštitu životne sredine živ".

Deponija u Vinči je gorući problem, koji se ne rešava. U našem videu se jasno vidi kako gori plastika i drugo smeće, pa se otrovni metan širi vazduhom i stiže do Beograđana. Ono što može da bude dobra vest, jeste da RHMZ u Beogradu najavljuje "jugoistočni vetar koji će uticati na podizanje magle i razvedravanje". Što će reći, čekamo vetar, ali šta posle?

- Košava ventiliše aerozagađenje, ali to je prividno jer vetar sve to raznese pa nije vidljivo golim okom. Poslednje dve-tri godine živimo u nemogućim uslovima, malo pa malo nešto se desi, a niko ne rešava problem. Ne gase požar, jer ne mogu žarištu da priđu, pošto nema pristupnih puteva. Kada dođe do požara, treba organizovati hidrante da ih gase, a ne ostati na konstatovanju situacije - kaže sugrađanka koja nam je dostavila video.

Kako ona tvrdi, Grad Beograd zataškava otrove koje Vinča proizvodi i obmanjuje nas pričama da su automobili i privatne kotlarnice nosioci zagađenja. 

- Najveća obmana se može pripisati izjavama da su građani sa privatnim kotlarnicama zagađivači. To u Beogradu ne pije vodu,  mizeran je broj onih koji se greju na drva i ugalj. Ispada da zagađenja nema leti, a svi znamo da to nije tačno i da je deponija gorela više puta i u letnjem periodu. Dakle, u Beogradu je glavni izvor zagađenja deponija u Vinči, i to treba svi jasno i glasno da kažu - dodaje naša sagovornica.

Kakva je situacija u njenom dvorištu jasno je iz reči da kuče cvili i da hoće da uđe u kuću.

- Maza je navikla da bude napolju, ali sada o smrada i dima koji nas obavija ne želi da bude napolju. Sve trči u kuću kod nas - dodaje naša sagovornica.

Spalionica "tamo nekad"

Podsetimo, planirana je izgradnja spalionice, ali bi ona koštala građane 1.148.000.000 evra, što je direktan trošak. Sa druge strane, opozicija je predlagala da se spalionica izgradi za 179 miliona evra, pri čemu bi struja koja se proizvodi ostala vlasništvo grada, a sve bi se finansiralo kreditom EIB-a ili EBRD-ija sa rokom otplate od 30 godina. Sve sa kamatom, taj projekat bi koštao 200 miliona evra.