Snežana se vratila u rodni grad, ali je sačekao "nevidljivi ubica"

Kako sagovornica Direktno kaže, mnogi Valjevci izbegavaju šetnju centrom grada, a vazduh je do te mere zagađen u gradskom jezgru da automobili za čas pocrne. Snežana sa porodicom živi van centra grada, na izvišenju, pa se u manjoj koncentraciji susreće sa "nevidljivim ubicom", kako se smatraju PM-10 čestice. 

- Vratila sam se iz Beograda u Valjevo misleći da će mi život u manjem gradu biti lakši i zdraviji zbog deteta, ali na žalost nije tako. Valjevo je znatno zagađenije od Beograda, još ne nalazimo način kako da se izborimo sa tim, osim da kukamo, da se žalimo,jer mi kao pojedinci ne možemo ništa konkretno da uradimo. Prvo, vlast i država moraju da odreaguju da bi nešto moglo da se pokrene. Valjevo je u kotlini i to je najveći problem. Nema vetrova, nema velike reke da odnese, tako da baš bude haotično - kaže nam Snežana. 

Ona na periferiji, na izvišenju, pa kad je hladno i sezona loženja, centar grada se i ne vidi. Gradske vlasti, kaže ova Valjevka pričaju o zagađenju, ali ne može sa sigurnošću da tvrdi da li su nadležni zaista nešto preduzeli.

- Znam da se često održavaju sednice vezane za zagađenje, ali pomak se ne vidi. Navodno će biti nekih subvencija za prelazak na Toplanu, za kupovinu kotlova na pelet, ali to još nije zaživelo i ne znam kada će - kazala je Snežana i istakla da se ljudi osećaju vrlo loše kada šetaju centrom grada.

- Izmeša se magla sa smogom i ta koncentracija se i te kako oseća. Retko idem do grada baš iz tog razloga, maltene, ljudima su potrebne škrge da bi se kretali. Pričamo stalno o zagađenju, kolega kaže da mu je automobil pocrneo bukvalno za sat vremena koliko je bio parkiran u gradu. Čađ je bila svuda, mislim da je koncentracija tog dana bila oko 230. Kada ima vetra, malo je drugačije, ali kada ga nema, u Valjevu je užas.

Pojedini stanovnici Valjeva vode računa o tome kako se ponašaju kada je velika koncentracija zagađenosti u pitanju, a najveći problem sa zdravljem imaju deca i hronični bolesnici.

- Sada dete i ne vodim u šetnju i retko otvaramo prozore. Moje dete je malo, ima problem sa krajnicima, a ranije smo išli na inhalacije. Mi trenutno nemamo problema, ali roditelji koji imaju decu sa astmom ili hroničnim zdravstvenim problemima imaju poteškoća - zaključuje Snežana.

Godišnje u Srbiji umre 5.400 ljudi od posledica aerodzagađenja

Glavni aerozagađivači su PM-10 i PM-2,5 čestice, koje su vrlo sitne i opasne jer prolaze i kroz najsitnije disajne puteve. PM-10 čestice su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Ako je koncentracija čestica preko sto mikrograma, što se često dešava u Srbiji, kažemo da je vazduh jako zagađen, a onkolog Zoran Živković za Direktno ističe koliko su PM-10 čestice opasne i da mogu u velikoj meri da utiču na razna oboljenja.

- Današnji nivo aerozagađenja u Valjevu, kada je PM-10 čestica u pitanju, u proseku iznosi 189 mikrograma po metru kubnom, što je tri i po puta veće zagađenje nego što je gornji limit. To, naravno, ima svoje zdravstvene implikacije, posebno kada se govori o uticaju na disajne puteve, na kardiovaskularni sistem, centralni nervni sistem, na zdravlje dece... U ovakvim uslovima aerozagađenja pojačana je verovatnoća oboljenja hroničnih bolesnika - smatra Živković i dodaje da najsmrtonosnija oboljenja najčešće nastaju od posledica zagađenosti vazduha.

- Ako se pogleda socijalna epidemiološka slika koja podrazumeva strukturu oboljenja građana Valjeva, dolazi se do podataka koji ukazuju na to da dominiraju najprerespiratorne infekcije, zatim karcinom pluća, problemi urinarnog trakta, srčane bolesti, šlog, metabolički poremećaji... Što se tiče karcinom pluća kao najsmrtonosnijeg, takva vrsta raka nastaje uglavnom od posledica pušenja i aerozagađenja.

Živković je izneo i poražavajuću statistiku kada je u pitanju stopa oboljenja i smrtnog ishoda od posledica zagađenja vazduha. 

- U Srbiji godišnje prema statistikama umire oko 5.400 ljudi zbog izloženosti povećanim koncentracijama suspendovanih čestica i to je druga po redu stopa prevremene smrtnosti zbog aerozagađenja u Evropi. Godišnje takođe zbog bolovanja sa posla izgubimo blizu dva i po miliona radnih dana zbog bolesti koje su prouzrokovane aerozagađenjem - kaže onkolog.

Preventiva zaštite od izloženosti aerozagađenja, dodaje on, jesu smanjenje kretanja stanovništva na otvorenom prostoru u jutarnjim i večernjim časovima i to je zakonomernost sve do pojave padavina ili vetra koji će omogućiti bolji kvalitet vazduha.