"Za tebe je moja muka, moj jad i očaj politička Igra": Potresno pismo oca preminulog mladića iz Kragujevca upućeno gradonačelniku

Bogdan Milanović (1990-2019) mladić iz Kragujevca, pred sobom je imao blistavu karijeru kao IT stručnjak u Americi, ali ga je bolest zaustavila. Preminuo je od zloćudnog tumora na mozgu, a plemeniti gest njegovog oca Slavoljuba dirnuo je celu Srbiju. Slavoljub je gotovo svu Bogdanovu zaostavštinu donirao u humanitarne svrhe, a sada mu je želja da ime svog sina sačuva od zaborava i preostalim novcem izgradi odmaralište za decu u blizini Kragujevca.

Međutim, iako je gradnja odmarališta počela, uprkos obećanjima nije naišao na očekivanu podršku gradskih vlasti u Kragujevcu, te je gradonačelniku Nikoli Dašiću uputio otvoreno pismo.

- Gradonačelniče… Neću reći ni "poštovani" ni "dragi", jer niti te više poštujem, niti si mi više drag. Pišem ovo pismo da ostane neki trag, jer ono što nije zapisano i ne postoji, bllo pa umrlo. Posle mene neće ostati nikakav trag, posle mene neće ostati ništa. I niko. Posle tebe trag ostaje. U vremenu i u ljudima. A kakav će tvoj trag ostati…dobro razmisli…i zabrini se - navodi na početku pisma Slavoljub.

Obraćajući se gradonačelniku Kragujevca, poručio mu je da ga je od prvog dana lagao.

- Sve si me lagao, majstore. Sve. Od prvog dana kada smo se upoznali, pa sve do dana od kada mi se više ne javijaš i ne odgovaraš na telefonske pozive i poruke. Lagao si mtvog čoveka, lagao si jadnog oca koji je ceo svet video u tebi. Koji je samo u tebi i tvojoj ideji da Grad Kragujevac i ja izgradimo dečije odmaralište na Bešnjaji koje će nositi ime Bogdan Milanović, ime moga sina, ponovo video razlog da živi i preživi makar do kraja realizacije ovog projekta. Pozvao si me u decembru 2020.godine i predložio da Grad Kragujevac i ja izgradimo objekat dečijeg odmarališta na Bešnjaju koje će "služiti na dobrobit svoj deci i svim ljudima Kragujevca i Srbije" i koje će nositi ime moga sina. Molio sam te da razumeš da je ovo poslednja star koja me održava u mom jadnom i besmislenom ostatku života, i jedini smisao moga života. Sve sam dao tom projektu.

Nedoživijeni život moga sina, nasleđe mojih predaka, ceo svoj prethodni život i ostatke budućeg života. Sve. Sve što sam nasledio od mojih dedova, od mog oca, od mog sina, sve što sam ja zaradio u životu, sve sam prodao da bih i poslednju paru ulošio u ovaj projekat. Jer ja nemam kome. Ja sam bivši sin, bivši brat, i bivši otac, sada sam ništa. Kleo si se da me razumeš, da je moja sudbina "ne daj Bože nikom" i da ćeš uraditi "apsolutno sve da ovaj projekat završimo". Govorio si mi da "nikada niko nije uradio ovako nešto za naš grad", ne tražeći ništa zauzvrat. Saosetio si se sa mojim suzama i uveravao me da je ovo "apsolutni prioritet u tvom političkom mandatu, i najemotivniji projekat u tvom životu", da sam otac i da ne smeš da zamisliš kako mi je. Lagao si me, majstore… Molio sam te da sve zadržiš što dalje od politike i političkih igara bilo koje vrste, da ne ukaljamo zauvek i ime moga sina i moje ime. Obećao si, zakleo se… I slagao. Za tebe je sva moja muka, sav moj jad i očaj blla politička Igra, prilika da se pokažeš i dokažeš da si sposoban, preduzimijiv, emotivan i da radiš nešto za ovaj grad - navodi između ostalog otac u pismu.