Veliko srce Jovana Mitrovića za pomen braći i pomoć ranjenima iz Malog Orašja

Ovom trkom je istovremeno ostvario dugogodišnju želju svog brata Petra Mitrovića Pece, kome je to bila velika želja, koju za života, nije stigao da ostvari. Jovan Mitrović, mladić iz Malog Orašja je već na prvi pogled i na prvu rečenicu oličenje plemenitosti i dobrote. Dragog lica i toplog osmeha, pleni i osvaja. Visok, vitak, građen kao gazela, utreniran, gipkih i gracilnih pokreta, skroman i fin, iznenađen i zbunjen tolikom medijskom pažnjom. Jovan je inače profesionalni fudbaler, suprug i otac male devojčice. Pre svega harizmatičan mladi čovek, topao i human, oličenje svega dobrog što krasi jednog mladog čoveka. Petar Mitrović-Peca (25), preminuo je 50 dana nakon masakra od komplikacija, mnogobrojnih povreda i operacija koje je imao u Urgentnom centru u Beogradu, gde je bio lečen. Rođen je 12. avgusta 1997. godine, a svoj 26. rođendan nije dočekao.

Peca je bio vredan, požrtvovan mladić koji se trudio da očuva tradicionalne vrednosti u selu Malo Orašje. Mnogo je voleo svoje selo i mnogo je učinio za njegov napredak. Peca je pokrenuo ponovno otvaranje fudbalskog kluba “Ravni Gaj”, u kome je igrao. Takođe je bio osnivač i predsednik folklornog društva Malo Orašje. Bio je član Airsoft kluba Semendria i član lovačkog udruženja, koje od ove sezone nosi njegovo ime: Lovačka sekcija Petar Mitrović Malo Orašje. U vreme korone, bio je volonter, nosio je lekove i hranu starima i bolesnima. Peca je bio veoma omiljen u selu i svima mnogo nedostaje. Oko njega se okupljalo veliko društvo devojaka i momaka od 15-30 godina koji su se družili, zajedno izlazili, a najradije su slobodno vreme provodili kod Pece u vikendici. Bile su to nezaboravne zimske večeri, uz čuvene Pecine palačinke, kokice, muziku, zabavu. Društvo je svuda bilo zajedno, ali kod Pece je uvek bilo najlepše. Petar je bio veliki vernik. Redovno je odlazio u crkvu, postio je sredom i petkom, i ceo uskršnji post. Voleo je sve ljude i svi su voleli njega. Decu je obožavao, a za Novu godinu je bio Deda Mraz i ulepšavao je praznike roditeljima i deci. Kada je izdahnuo, 23. juna predveče, zamrlo je čitavo selo i cela Srbija jer vesti o tome da je još neko od ranjenih u masakru životno ugrožen, uopšte nije bilo. Petar je srednji sin Biljane i Vladana Mitrovića iz Malog Orašja. Najstariji sin je Nikola (28), zatim Petar (26) i najmlađi Jovan (22) Vladanov brat, Dragan Mitrović je otac ubijenog Marka Mitrovića(18).

Trka na deonici dugoj 96 km, protekla je u dve etape. Prvog dana je Jovan, pretrčao oko 50 km, a drugog dana, 30. decembra, drugu deonicu. Na ulasku u dvorište manastira zastao je uz erupciju emocija koje su proključale iz njega.

- Puno mi je srce i sav sam u suzama! Uspeo sam. Ostvario sam veliki cilj. Presrećan sam i uzbuđen! Želim da se zahvalim svima vama koji ste u velikom broju učestvovali u našoj humanitarnoj akciji. Hvala svima na ogromnoj podršci, ostvarili smo Pecinu želju i naš cilj. Peco, znam da si jako ponosan na nas, verujem da vidiš sve ovo i da si mi ti, vas šestorica, dali snagu da izguramo ovo do kraja - rekao je Jovan, uzbuđen, srećan i zadovoljan postignutim ciljem.

Radosne vesti je najpre podelio sa suprugom Sarom i ćerkicom, i sa svojim roditeljima i rodbinom.

Jovan je zatim prespavao u prostorijama manastira, a u nedelju, 31. decembra ujutru, prisustvovao je liturgiji i pričestio se, što je bio drugi deo njegove humane misije posvećene ubijenoj braći Petru Mitroviću Peci (26) i bratu od strica Marku
Mitroviću (18).

U masakru 4. maja, ubijeni su i Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović(22), Aleksandar Milovanović (17) i Nikola Milić (15). Teško je povređeno petoro mladih iz Malog Orašja: Anđela Stevanović (17), Andrijana Mitrović (17), Nemanja Ilić (20), Jovan Ranković (21) i Miloš Jovanović (23).

Odavno neka aktivnost nije izazvala takvo interesovanje i pažnju javnosti i medija. Sa ravnog Gaja, mesta strašne tragedije, Jovana su na put ispratili članovi porodice, drugova i meštana, učenici seoske škole, mališani sa roditeljima, kao i fudbalski klub "Ravni Gaj" i mnogobrojne novinarske i televizijske ekipe. Strašna tragedija koja je zadesila ovo selo, još više je zbližila meštane i omladinu. Zadnjih dana, mnoga srca u Malom Orašju su kucala za Jovana i njegov podvig, a misli i molitve su bile usmerene ka tome da uspe. Dirljiva je slika omladine iz Malog Orašja koji su se u nedelju, rano ujutru okupili i organizovano krenuli kolima u manastir Tumane, da Jovanu i tamo prvi čestiraju na uspehu, podele uzbuđenje i radost sa njim kao i da prisustvuju liturgiji. Jovan je bio posebno srećan što su u manastir došli i teško povređeni Jovan, Anđela i Miloš koji se još uvek pomalo kreće uz pomoć štaka.

Lično nisu mogli da dođu, ali su ga telefonom pozvali, pružili mu podršku i zahvalnost i teško povređeni Nemanja i Andrijana koja se nalazi na bolničkom lečenju.

Fotograjija koju su napravili u dvorištu manastira, jedva da je mogla da obuhvati tridesetak mladih iz Malog Orašja, okupljenih oko njihovog i našeg heroja Jovana. Jedna od teško povređenih je i njihova sestra od strica Andrijana Mitrović, koja se trenutno ponovo nalazi na bolničkom lečenju. Njen otac je rođeni brat Vladana i Dragana, i preminuo je pre deset godina. Andrijana sa majkom Milanom, živi sa 35.000 dinara prihoda na koje ima prava do juna meseca kada Andrijana završava 4. razred srednje škole.

Ova divno, pitomo šumadijsko selo, ove vredne, radne, poštene i časne porodice i njihovu anđeosku decu, zadesila je užasna tragedija. Najveća koju čovek može da doživi. Takvu decu su mogle da stvore samo takve, njihove porodice u kojima je vladala sloga, radost, posvećenost deci i ogromna ljubav koju su im pružali. A život ih je tako surovo i nemilosrdno kaznio. Zašto, zašto, zašto, to je pitanje na koje verovatno nikada neće dobiti odgovor.

Posle skoro osam meseci od masakra, pomoći i podrške od države nema. Meštani su prepušteni sami sebi, snalaze se kako znaju i umeju. Jednokratna pomoć u iznosu od 250.000 dinara koji su dobile porodice streljanih i ranjenih je brzo potrošena još dok su oni bili na bolničkom lečenju u Beogradu, koji je od Malog Orašja udaljen 60km u jednom pravcu. Zbog toga se važne ovakve i slične akcije solidarnosti i humanosti poput ove koju je ostvario Jovan Mitrović.

Humanitarna akcija prikupljanja sredstava za pomoć ranjenima na račun i dalje traje.

Jovan Mitrović 160-6000000847092-76
svrha uplate: pomoć ranjenima u Malom Orašju.

Neka ova plemenita misija donese mir i spokoj Jovanovoj ranjenoj duši, sreću, radost i napredak celoj njegovoj porodici. Koristimo priliku da, uz saglasnost porodice, objavimo i jednu srećnu i radosnu vest iz porodice Mitrović. Najstariji brat Nikola i njegova izabranica očekuju prinovu, a Biljana i Vladan još jednu unuku. Znamo da bi Peca bio najsrećniji stric na svetu jer je obožavao decu, a prema snajkama, devojkama, i drugaricama se uvek ponašao zaštitnički i sa puno
poštovanja.

Uz čestitke i divljenje Jovanu Mitroviću zbog velikog i plemenitog podviga, prenosimo i njegovu poruku i želju da svojim delom podstakne još nekog na humanitarnu akciju za pomoć divnim meštanima i divnoj omladini ovog sela.

dr Slavica Plavšić