Šest meseci od masakra koji je zauvek promenio Srbiju

Još se Beograd tog 3. maja nije ni probudio, a nešto pre devet sati počela je da se širi vest o pucnjavi u školi, u samom srcu prestonice. Mnogi su pomislili da se radi o "pucnjima upozorenja", ranjavanju nekog lokalnog dilera koji je operisao oko škole... Međutim, onda su krenule da stižu nezvanične informacije da ima i stradalih, pa da među žrtvama ima i dece, da bi ubrzo bilo otkriveno da se u Beogradu desilo ono što smo mislili da nama nikada ne može da se dogodi.

Da se dogodilo ubistvo, masovno ubistvo, masakr. U OŠ "Vladislav Ribnikar". I da su skoro sve žrtve nedužna deca. I da je počinilac ni manje ni više nego 13-godišnji dečak, učenik škole, dete iz ugledne porodice, koji je postao najmlađi masovni ubica na svetu, a da su većina ubijenih njegovi drugari iz odeljenja ili vršnjaci koje je dobro poznavao.

Roditelji su tog 3. maja ispratili decu u školu, neki zbog obaveza čak nisu ni stigli da se pozdrave. Nisu znali da je to poslednji put da vide dete. Nakon toga, 10 porodica je ostalo bez najbližih - roditelji dece koja su pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar” više nikada neće videti ćerke i sinove. Deca koja idu u školu sa Vračara više nikada neće ugledati svoje vršnjake, kao ni njihovog čuvara i heroja - čika Dragana.

Ubijeno deset osoba, šestoro ranjeno

U stravičnom zločinu koji je počinjen 3. maja trinaestogodišnji dečak je usmrtio 10 osoba i ranio još šest. Na licu mesta je stradalo osmoro učenika i školski čuvar, dok je devojčica A. A. preminula 15. maja od zadobijenih povreda.

Istraga je utvrdila da je dečak-ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak potencijalnih žrtava, pa čak i da su neki označeni kao “prioriteti”.

U međuvremenu je sada već 14-godišnji K. K. saslušan, baš kao i njegovi roditelji, protiv kojih je Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu. Tužilaštvo je tražilo maksimalnu kaznu zatvora od 12 godina za Vladimira K, oca ubice iz "Ribnikara", ali i dve i po godine zatvora za majku Miljanu K.

Roditelji traže memorijalni centar

Ni šest meseci od masovnog ubistva nije poznato dokle se stiglo sa idejom memorijalnog centra na mestu tragedije koja je duboko potresla naše društvo. Ministarstvo prosvete nagovestilo je formiranje međunarodnog tima, koji bi u dogovoru sa roditeljima ubijene dece pronašao idejno rešenje. Međutim, ključna pitanja nisu dobila odgovor - da li će samo učionica u kojoj je počinjen maskr biti deo memorijalnog centra ili se odluka odnosi na deo ili čitavu zgradu.

Naime, deo škole „Vladislav Ribnikar“ u kom se dogodila tragedija trenutno je zatvoren - reč je o ulazu u delu Ulice kralja Milutina. Deo roditelja čija deca pohađaju OŠ"Vladislav Ribnikar" pokrenuo je inicijativu da ova škola postane Memorijalni centar.

Krajem septembra, majka ubijene Eme Kobiljski, Nina, napisala je da bi memorijalno-edukativni centar u znak sećanja na nastradale u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca trebalo da je institucija od nacionalnog značaja i odluku o njegovom postojanju i sadržaju treba da donese Vlada Srbije nakon stručne analize multidisciplinarnog tima.

Ona je tada navela da, ukoliko Vlada Srbije i multidisciplinarni tim, nakon analize zločina i problema koji su do zla doveli, zaključe da je sve u redu i da društvu osvešćenje i boljitak ne treba, i odluče na nacionalnom nivou da Memorijalno - edukativni centar ne treba da postoji, to će predstavljati stav društva i oni će poštovati tu odluku.