Markov "Stojadin" ima 46 godina i neće da ga proda

- Sticajem okolnosti upoznao sam dragog prijatelja Novicu Markovića, koji je istoričar zastave i onda mi je on donekle uputio u celu priču. Meni je donekle trebao drugi auto, prvo sam uzeo skalu, 2000. godište, a nakon toga sam kupio njega - kaže Marko Mijalković, vlasnik "Stojadina".

Nije to samo auto za izložbe. Marko njime putuje po celom regionu. a i što da ne, u najboljim je godinama. Tek mu je 46 i tehnički pregled prolazi bez problema.

- Ja njega vozim i kao dnevni auto, nemam taj problem da ga čuvam u garaži. Što kažu nije video kišu, to kod mene ne postoji, ja vozim auto kad god mi se taj auto vozi, vožnja sa njim je potpuno drugačija i ne može da se meri sa dnevnim automobilima - dodaje Marko.

Vlasniku su više puta nudili i po nekoliko hiljada evra za njega, ali nije sve na prodaju. Podjednako mu se dive i automehaničari i prolaznici.

- Ja ako sam na semaforu, to je slikanje, ljudi mi pruđu u fazonu jel' možemo da se slikamo, npr. stranci kad dođu, par njih je htelo da kupi odmah auto, izaziva osmeh na lice ljudima, što mi je mnogo drago - priča sagovornik.

"Stojadin" je miljenik i jednom drugom Marku. Ovaj pripadnik generacije "zed" prkosi modnim trendovima kada su kola u pitanju. Nije to bila ljubav na prvi pogled piše RTS.

- Stojadina vozim već šest meseci i kupio sam ga prvenstveno radi dostave, ali rodila se ljubav između mene i auta i sad sam odlučio da ga vozim Auto je pre svega sladak i lep, jednostavan za održavanje, ekonomičan je i generalno je zanimljivo da se oko njega igraš - kaže Marko Rašeta vlasnik "Stojadina".

"Stojadin" se ne proizvodi već petnaest godina. Vernim "kecom" se nekada išlo i na more i na planinu, a sada ih je tek nekoliko na ulicama. Od poslednjeg koji je proizveden u fabrici "Zastava autobili" u Kragujevcu radnici su se oprostili stihovima, cvećem i autogramima.