Žika o sinu: Svaki dan gledam i ljubim njegovu sliku

Glumac je sada smogao snage da progovori o najvećoj rani na duši.

- Ja svaki dan gledam njegove slike i ljubim ga i gledam te neke snimke na mobilnom telefonu. Evo, sad je bilo pet godina... Prošlo... Pet i po godina je sad kad dajem ovaj intervju. Još uvek nisam stao na noge. Sada radim neke rokenrol emisije i uopste me gluma više ne zanima - započeo je Srđan i ispričao kako je došlo do tragedije:

- Stavili smo ga na popodnevno spavanje, pustili smo ga pola sata duže i već je bilo kasno, bio je plav. Kad je došla hitna pomoć uradili su sve, ali doktorka je rekla da je prekasno - rekao je glumac.

- Slučajna iznenadna dečja smrt! To se zove kad dete umre u snu i obično se dešava deci od tri do pet godina. Naravno, radili su, kako se kaže ono kad gledaju krv da li je od nečega umro? I nisu našli ništa. I onda kad ne nađu ništa stave pod "SIDS". To je zvanična bolest koja postoji u Americi. Ja sam pričao sa nekim američkim parovima kojima je isto dete umrlo od SIDS-a. "SIDS" - neobjašnjivo, zašto? Ili na srpskom "Slučajna dečja iznenadna smrt" - otkrio je Srđan, koji se prekrstio i blago udario rukama o sto.

Na pitanje da li je doživeo da ga sin nazove "tata", da li je počeo da priča i komunicira sa njim, da li ga je osetio. Više puta je potvrdio.

- Da! Taman je postao dečak, dečak - zaplakao je glumac.

Ljubav sa suprugom Anom desila se na prvi pogled na Adi Bojani, koja traje dve i po decenije. Vole se istim intezitetom kao na početku veze, a gubitak deteta još više je utemeljila njihovu ljubav.

Ona se još nije pomirila sa činjenicom da njenog sina više nema, i nije se oporavila.

- Teže! Nije još - kazao je Todorović.

Uprkos tragediji Todorović je zahvalan što je, bar kratko, osetio kako je to biti otac.

- Recimo, da Ana i ja nismo mogli da imamo decu pošto mnogi parovi ne mogu, da li bih bio srećniji? Ne znam. Ali, u svakom slučaju sam zahvalan Bogu što sam, eto, osetio kako je biti otac - ispričao je Srđan za Unu.